Breaking News

Zašto je ideja po svojoj prirodi ezoterična

U jednoj od ključnih uvodnih knjiga u filozofiju, objavljenoj sedemdesetih godina prošlog veka u Velikoj Britaniji, Kazimir Ajdukjevič piše o tome da je u modernoj filozofiji pojam “ideje” povezan sa fenomenološkom interpretacijom, pre svega kod Edmunda Huserla, po kojoj je ideja platonistički koncept idealne suštine neke stvari, pa se tako događaji i iskustva u našem životu moraju interpretirati po svojim suštinskim karakteristikama, a ne onim karakteristikama koje su slučajne. Tako, na primer, suštinske karakteristike jedne stolice bile bi da ima 4 noge (stolica na 3 noge ne bi bila dovoljno stabilna da bude stolica), da služi za sedenje, da bude upotrebljiva za svakodnevnu upotrebu, itd. S druge strane, boja stolice, njen konkretan oblik, debljina nogu, vrsta jastučeta na kome se sedi, nisu suštinske karakteristike, zbog toga što bi i stolica koja ne bi imala jastuče, koja bi bila druge boje, ili koja bi imala tanje ili deblje noge, i dalje bila stolica. Dakle, te osobine nisu definišuće za stolicu, i prema tome nisu “esencijalne”. One osobine koje se izvode iz same “ideje stolice”, iz ideala, i na različitim nivoima su oprimerene u konkretnoj stolici predstavljaju ključne karakteristike ideacije stolice.

Ovo razumevanje ideje je problematično sa tačke gledišta svakodnevnog života, jer fenomeni sa kojima se suočavamo a koji zaista predstavljaju egzistencijalne probleme za nas nisu tako jednostavno predmet idealnog zamišljanja. Na primer, ljubav ćemo teško analizirati u terminima ideala, kao i većinu osećanja. Slično tome, vrline poput hrabrosti ili požrtvovanosti mogu imati različite idealne koncepcije.

Zbog svega navedenog, čini mi se da je koncepcija “ideje” koja je ovako statična, fenomenološka, nije od velike vrednosti, te mislim da je psihoanalitičko razumevanje koncepta ideje, kao projekcije iz podsvesti kojom se priziva novi modalni svet u aktuelnost, kojom se rešava neki problem u kome smo zaglavljeni, a koja se tek nankadno racionalizuje i racionalno operacionalizuje, daleko adekvatnija.

Jung je pisao o tome da nas “duh dubine” vodi mimo naše volje, i u jednom trenutku duha dubine implicitno naziva Svetim Duhom kao trećim licem Boga. On kaže da poruke iz dubine, iz kolektivnog nesvesnog, izbijaju u graničnim stanjima svesti, u sanjarenju, i u pravim snovima, u mašti, i da je upravo ta vrsta portala u nesvesno izvor najvrednijih ideja kojima menjamo svoj život i svoju svest.

Ideja je, dakle, u psihoanalitičkoj interpretaciji, dinamična, ona je projekcija iz nesvesnog u svesno koja reorganizuje svesno i omogućava nove pravce odlučivanja i delovanja. Stoga je razumevanje samog procesa nastanka ideje po svojoj prirodi ezoterično, kao što je i nesvesno ezoterično u smislu u kome nije dostupno racionalnom razumevanju. Postojanje nesvesnog, kako kolektivno nesvesnog, tako i individualno podsvesnog, smatra se jednim od temeljnih uvida psihoanalize i danas se ozbiljno više ne dovodi u pitanje, iako je jasno da je sam domen nesvesnog “ezoteričan”. Na neki način, i praktična primena modalne logike, logike zasnovane na ideji o mogućim svetovima kao paralelno postojećim mogućnostima koje često, samo promenom mišljenja ili ograničenim akcijama, možemo prizvati u aktuelnost, takođe je ezoterična, jer podrazumeva izvesne mentalne pretpostavke za realizaciju novih okolnosti koje se ne mogu uvek racionalno razumeti.

Jung je iz ezoteričnog domena nesvesnog projektovao različite interpretacije, pre svega one zasnovane na vizuelnim simbolima arhetipova, kakav je, na primer, estetika Tarota ili dijalektika punih i isprekidanih crta u heksagramima kineskog Ju Đinga, korišćenih za interpretaciju racionalno nevidljivih aspekata stvarnosti u kojoj se nalazimo. Kako je Jung govorio, ova vrsta grafičkih predstava arhetipskog projavljivanja znanja iz podsvesnog u svesno “u najmanju ruku” može se koristiti za interpretaciju sadašnjosti, a možda i za predviđanje događaja. Ova vrsta predviđanja ugrađena je u sam pojam ideje, i upravo zato je konceptualizacija ideje koja je karakteristična za psihoanalizu u suštini nespojiva sa racionalističkim redukcionizmom: ona je nužno, suštinski ezoterična po svom poreklu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *