Kvantno značenje odnosa i modalna logika

Savremeno kvantno razumevanje međuljudskih odnosa je temelj psihoterapeutske intervencije koja se zasniva na fizičkim koncepcijama. Osnovna pretpostavka kvantne fizike je da energetska razmena u polju koje nije racionalno razumljivo određuje naše odnose mnogo više nego opipljivi i racionalni razlozi. S jedne strane, ovo razumevanje je antičko: kroz vekove, čujemo pouke da je najefikasnije učenje ono koje se odvija kroz iskustvo, a ne kroz kognitivne intervencije poput predavanja ili “zvocanja”. S druge strane, kvantno shvatanje stvarnosti je zanemarno u psihoterapeutskoj intervenciji, u kojoj način na koji mislimo o nekome i o nekom odnosu ne dobija ni približno odgovarajući značaj.

U integrativnoj psihoterapiji, ovu ulogu kvantnog razumevanja odnosa omogućava modalna logika, na kojoj se integrativna psihoterapija zasniva. Osnovna postavka modalnog mišljenja je ideja da nešto što je aktuelno stanje stvari nije mnogo “realnije” od nekog drugog mogućeg stanja stvari koje, eto, nije aktuelno, ali bi to moglo postati malim promenama u našem mišljenju i odlučivanju. To što sada robujemo nekoj predrasudi, nekom strahu, nekom oklevanju (a to su, uglavnom, najveći suštinski problemi u psihoterapiji), samo je aktuelno stanje stvari koje postoji paralelno sa više drugih mogućih stanja stvari, koja se, kao moguća, nalaze tu, u blizini. Ona su bitno odvojena od nemogućih stanja stvari. Sve što je moguće već je blizu realizacije, a realizacija je mnogo više u domenu načina mišljenja nego nekog konkretnog postupka.

Vrlo često, klijenti u psihoterapiji sebi prebacuju da su “pokvarili” neki odnos ili priliku za neki odnos time što su nešto uradili pre vremena, ili nisu uradili na vreme. Radi se o velikoj zabludi. Odnosi se ostvaruju kada nema oklevanja, kada se aktivno prevazilaze predrasude, i kada se misli o mogućnosti odnosa na način koji mogući svet, moguće stanje stvari u kome je taj odnos ostvaren, priziva u stvarnost. Obrazac mišljenja na koji smo navikli drži nas u prošlosti. Isti obrazac mišljenja, koji uključeje mišljenje o istim ljudima, o istim iskustvima, faktički perpetuira održavanje prošlosti u sadašnjosti. Pitanje koje se ponekad postavlja u kvantnom razumevanju psihoterapije je: “da li ti je draža tvoja prošlost ili tvoja budućnost?”. Većini ljudi je draža prošlost, jer pojedine ljude koristimo kao predloške za održavanje obrazaca razočarenja, upozorenja, i sličnih osećanja i mentalnih stanja.

Ono što kvantni fizičari nazivaju “probijanjem energetskog polja” isto je što i modalna logika vidi kao prevazilaženje predrasude o binarnoj stvarnosti naših odnosa: da nešto fiksirano, ontološki “tvrdo”, jeste ili nije. To što nešto trenutno nije samo je tankom logičkom opnom odvojeno od stanje u kome bi nešto moglo biti. Razlika je pre svega u obrascima koji podebljavaju tu membranu i psihički je ojačavaju. Izlazak iz aktuelnog modalnog sveta predstavlja skok u drugi modalni svet. Tom skoku prethodi mentalni iskorak, a svaki mentalni iskorak unapred istovremeno je gubitak, odricanje modalnog sveta u kome prebivamo. Otuda logika suprotnosti poput jednog i mnoštva u Platonovom Parmenidu, ili logika gubitka i dobitka. Da bih dobijao, moram razbijati aktuelni svet. Da bih osvajao, moram dobrovoljno gubiti svoj sadašnji svet koji tone.

U istoriji karipskih gusara ostao je zapisan jedan od najvećih gusarskih kapetana, poznat pod nadimkom Olonežanin. Postao je uticajan kada je sa grupom od 80 gusara osvojio špansku krstaricu, tako što je, sateran u bezizlaznu situaciju od španskog jedernjaka, umesto da se iskrca na ostrvo na kome bi ga španski vojnici sa jedrenjaka opkolili i sve njegove gusare poubijali, Olonežanin je probio dno sopstvenog malog broda i poveo gusare u juriš na jedrenjak. Olonežanin je uništio mali privremeno siguran modalni svet svog plovila, i napravio skok u modalni svet protivan svakoj verovatnoći. Manje drastična situacija ovog tipa dešava se svaki put kada se napušta poznati obrazac. Jedan od najdestruktivnijih obrazaca koji se prikazuju u psihoterapiji međuljudskih odnosa je obrazac oklevanja i obrazac straha. Obrazac opreza.

Modalna logika, kada je primenjena na psihoterapiju, predstavlja logiku rizika i gubitka, ali ona samo osvetljuje činjenicu da je svaka logika u bitnom smislu logika gubitka i napuštanja. Jedno stanje stvari, jedan modalni svet, mora se napustiti u svesti da bi se napravio iskorak ka drugom modalnom svetu. Ukoliko je taj drugi modalni svet više nekonvencionalan, veći je iskorak, i veća je moguća dobit.

Za gubitak će se već postarati kvantna fizika.