0
0
Jedan od uobicajenih problema koji se artikulišu u psihoterapiji je osećaj inferiornosti u odnosu na one koje volimo, potreba da “zaslužimo” njihovu ljubav, i nespčosobnost da iskoračimo iz pozicije u kojoj smo žrtve različitih vrsta zloupotrebe, uključujući i ono što se naziva “narcističkom zloupotrebom” odnosno upotrebom čoveka da bi narcistička ličnost dobila potvrdu svoje vrednosti. Jedna od najčešćih savremenih formi ove zloupotrebe je takozvano “blokiranje” i onemogućavanje komunikacija, koje se, potom, povremeno “otvaraju”, da bi se potom ponovo zatvorile i osobu koja je izložena toj vrsti zloupotrebe stavile pod stalni pritisak i u situaciju neizvesnosti.
Razlog zbog koga pristajemo na ovu vrstu zloupotrebe je ključna tema za psihoteraiju.Vrlo često, ljudi koji su žrtva narcističke zloupotrebe dobijaju savete da “sve napuste”, da “beže glavom bez obzira”, i sl. Ovakvi saveti su često nesprovodivi i govore o nepoštovanju klijenta. Svaki klijent u psihoterapiji je već veoma detaljno razmislio o mogućim rešenjima svoje situacije pre samog dolaska na terapeutski razgovor. Da je klijent mogao da napusti one koji ga narcistički zlostavljaju, ili da “ostavi sve”, on ne bi bio na terapiji. Osim toga, niko ne može odrasloj osobi da sugeriše da “napusti sve” i “beži”, a pogotovo to ne sme činiti psihoterapeut. Zrela ličnost ima pravo da ostane sa onim ko mu prouzrokuje bol, ako proceni da za to postoje dovoljno snažni razlozi, uključujući, naravno, i emotivne “razloge”.
Jedno od mogućih obrazloženja aktivnog pristajanja na to da se borimo za nečiju ljubav dok nas on zanemaruje ili čak emocionalno zlostavlja leži u potrebi da se očigledan nedostatak ljubavi od strane druge osobe kompenzuje sopstvenim nastojanjem da se ljubavf “zasluži”. Ljubav koja postoji ne mora se zasluživati, već se mora poštovati i održavati. Tamo gde ljubavi nema, često se pojavljuje iluzija da se ona može generisati tako što će onaj koji želi da bude voljen ljubav zaslužiti, obično svojim žrtvovanjem, “skidanjem zvezda sa neba” nekome, i stavljanjem sebe potpuno u službu druge osobe. Takve iluzije dovode do utroška velike količine energije i resursa, da bi se završile dodatnim i još težim razočarenjima. Ako ljubavi nema, ona se ne može “zaslužiti”. To se odnosi kako na uzajamne ljubavne odnose odraslih, tako i na porodične i roditeljske odnose. Roditelji koji se “bore za ljubav” svog deteta umesto te ljubavi obično “zasluže” narcističku zloupotrebu i dodatno ojačavanje narcističkih crta ličnosti kod deteta.
Više o kompenzaciji ljubavi i sličnim temama na you tube kanalu: https://www.youtube.com/@aleksandarfatic12
Average Rating