0
0
Februara 1942. godine, u novini “Omnibuk magazine”, izašao je tekst pod nazivom „Da li je sutrašnjica Hitlerova?“, u kome autor navodi svoj razgovor sa Karlom Gustavom Jungom, 1938. godine u Cirihu, o ličnosti Hitlera i njegovom odnosu sa nemačkom nacijom. Jungova zapažanja su strukturisana na sledeći način.
Jung smatra da su u primitivnim društvima, kakvim je smatrao nemačko društvo tog vremena, lideri jednog od dva moguća profila. To su ili najjači siledžije, koji mogu da nametnu svoju volju, ili vidovnjaci, oni koji se ponašaju pomalo kao proroci. Hitler je spadao u ovu drugu kategoriju. Jung navodi da je, posmatrajući Hitlera u čehoslovačkim gradovima, na njegovom licu jasno video sneni pogled umišljenog vidovnjaka.
Činjenica da su gotovo svi Nemci padali na pod pred Hitlerom i pokazivali prema njemu gotovo obožavanje, a da stranci koji bi ga sreli ne bi imali bilo kakav utisak, već bi videli samo malog austrijskog neobrazovanog podnaredničkog klošara, što je on bio, za Junga je bila znak da je Hitler bio otelotvorenje nesvesnog identiteta svojih podržavalaca. Jung je smatrao da su to bili gotovo svi Nemci, pa kaže: „To je zato što je Hitler ogledalo nesvesnog svakog Nemca“. Jung dalje kaže:
„Hitler je nečujni megafon za šapat nemačke duše, da bi taj šapat moglo čuti svesno nemačko uho. On je prvi čovek koji je rekao svakom Nemcu ono što je on sve vreme mislio i osećao o nemačkoj sudbini, naročito posle poraza u Prvom svetskom ratu. Jedna karakteristika koja boji dušu svakog Nemca je tipično nemački kompleks inferiornosti, kompleks mlađeg brata, onoga koji uvek kasni na gozbu. Hitlerova moć nije politička; ona je magična.“
Jung dalje kaže o Hitlerovoj psihozi: „On sam je govorio o tome da čuje Glas. Njegov Glas nije ništa drugo do njegovo nesvesno, u koje su Nemci projektovali sebe same. To je, dakle, nesvesno 78 miliona Nemaca. To je ono što ga čini moćnim.“
Fašizam je ideologija identifikacije. To je situacija u kojoj lider može, magijom pozivanja na nesvesno koje deli sa fukarom koja ga sledi, celu tu fukaru da prizove na jedno mesto, bilo da je dovodi autobusima, tenkovima ili peške, kao stoku. Ta masa, to beslovesno krdo, je onda spremno da čini bilo kakve zločine za svog Firera, koga vidi kao sebe samog. Prema Jungu, fašizam je slika duša onih koji ga slede. Problem nije u Fireru, nego u prirodi ličnosti onih koji se projektuju u fašistički totem koji predstavlja jedan siromašan kroki ličnosti, jedan mali, jadni austrijski podoficir koga na ulici niko ne bi primetio.
Posebna karakteristika fašizma koju Jung ističe je sposobnost za pljačku, koja je povezana sa organizovanim partijskim kvaziobrazovanjem. Nacistička stranka je imala svoju „akademiju“, u kojoj su se učile stvari koje pomažu uspešnije i „obrazovanije“ pljačkanje. Jung ovaj fenomen opisuje kroz susret sa mladim nacistom Nemcem, mitraljescem, koga je sreo u Španiji dok se borio za Frankovu fašističku diktaturu protiv boljševika. Mladi Nacista je bio dobrovoljac, običan vojnik, a posedovao je veliku imovinu. Na Jungovo pitanje o tome kako je to uspeo, njegov odgovor je bio sledeći:
„Moja prednost u odnosu na ove Špance i Maure (Mauri su muslimanski stanovnici Iberijskog poluostrva) je to što imam akademsko obrazovanje. Nisam završio školu ali imam dovoljno prirodnog znanja da se snalazim u fizici i laboratijskoj hemiji. Šta rade ovi jadne neznalice Španci i Mauri kada uđemo u grad koji smo osvojili? Oni krenu okolo da lome i provaljuju u kuće i kancelarije, tražeći novac i nakit i slične stvari, ali niko ne ostavlja iza sebe novac i nakit. Šta ja radim? Ja idem pravo u bioskop, i pravo u sobu za projektovanje, gde skidam sočiva za projektovanje. Svako sočivo vredo od 10 do 15 hiljada pezeta. Ja to stavim u kofer i sada imam dva kofera puna sočiva. Razumete li sada lepotu obrazovanja?“.
Ove dve osobine nacista, dakle njihovo projektovanje sopstvenog nesvesnog zla i inferiornosti u jednu maketu (Jung je Hitlera, koga je video izbliza tokom njegovog razgovora sa Musolinijem u Berlinu, i opisao ga je kao „maketu ličnosti, sastavljenu od dasaka i platna“), i sposobnost za narcističku deluziju o sopstvenom „obrazovanju“ kao instrumentu za bestidnu pljačku koju vide kao izraz svoje superiornosti, učinile su nacistički pokret najdestruktivnijom silom tadašnje Evrope.
Otuda sleđenje naizgled sluđenih nemačkih domaćica, otuda ludačka okupljanja u nemačkim pivnicama i skandiranje neuglednoj proročkoj maketi zla, otuda mitinzi, govori, otuda krdo sledbenika. Otuda logori, otuda sunovrat u ponor inferiornosti i zla jedne nacije koja je imala Getea, Hegela, Šopenhauera, Ničea…
Problem fašizma je kolektivni problem razobručenja zla u nesvesnom. Ličnost lidera tada nije bitna, ako je lider spreman da se prepusti tom zovu zla. Zato Jung napominje da su pravi lideri uvek sami „vođeni“. Psihotični Hitler je bio vođen svojim zlim Glasom, koji ga je pozivao na prolivanje krvi i suludi krešendo nemorala u kome je, mističnom sličnošću gotovo erotske privlačnosti, učestvovalo i krdo onih koji su sebe projektovali u to zlo.
Average Rating