0
0
Koncept direktne demokratije je sasvim u neskladu sa idejom o bilo kakvoj prelaznoj vladi. Prosto ne stoji da je prelazna vlada jedini, ili najbolji, način prevazilaženja političkih i državnih kriza. Postoje najmanje tri skorašnja primera direktne demokratije koja su uspešno primenjena, i sva tri su uključivala formiranje ustavotvorne skupštine, a ne prelazne vlade.
Island, 2010
2008. godine je pokrenut proces uspostavljanja ustavotvorne skupštine posle finansijske krize koja je dovela do nepoverenja u političare. Proces je bio građanski rukovođen: članovi ustavotvorne skupštine su izabrani nasumičnim izborom od građana i nezavisnih stručnjaka, a svi političari su bili isključeni.
Javnost je učestvovala u debati o novom ustavu kroz društvene medije, otvorene debate i online platforme.
Island 2010. je primer direktne demokratije koji se uči na studijama komparativne politike.
Poljska 1989.
U krizi države, opozicione grupe i delovi komunističke vlasti su se saglasili da započnu proces tranzicije. Ključne uloge su igrali sindikati, i građanske grupe. Rezultat je bio konsenzus o donošenju novog ustava i održavanju korektnih izbora.
Venecuela 1999.
Predsednik Hugo Čavez je zaobišao postojeće političke strukture pozivom na referendum za direktno izabranu ustavotvornu skupštinu. Ta skupština je dobila mogućnost da promeni ustav, zakone i restrukturiše sistem vlasti. Sistem je promenjen bez konflikata.
Sva tri modela direktne demokratije su nekonfliktni, ujedinjujući i omogućavaju radikalno rekonstituisanje pravosuđa, što prelazne vlade ne omogućavaju — štaviše, one perpetuiraju koruptivne strukture izvršne vlasti zbog kojih i dolazi do državnih kriza.
Average Rating