Vest da je aktuelnim programima predviđeno ukidanje nastave filozofije u srednjim školama, osim u gimnazijama, i pretvaranje filozofije u predmet “Logika i etika”, govori o dve bitne činjenice.
Prva činjenica je da aktuelne vlasti uopšte ne haju za obrazovanje dece, jer od antičkih vremena, filozofija je osnova humanističkog obrazovanja, oblast u kojoj se uče principi mišljenja, argumentacije, ali i vrednosti.
Kroz filozofiju deca se vaspitavaju u pristojne ljude, isto kao što se pretvaraju u kulturna, sofisticirana ljudska bića.
Ukidanje filozofije je bestijalizacija obrazovanja, koje se svodi na tehniku, na “obuku”.
I psa je moguće obučiti da trči i laje, ali ga nije moguće obrazovati.
Čovek se obrazuje, a ne “trenira”, i upravo zato je ukidanje filozofije, kao kraljice obrazovanja, istovremeno i ukidanje obrazovanja.
Druga činjenica je da ljudi koji donose ovakve odluke ne poznaju materiju o kojoj odlučuju, jer bi inače znali da su logika i etika dve vrlo različite oblasti filozofije i da se ne mogu predavati u sklopu jednog predmeta. Dakle, i u ovoj oblasti odluke donose diletanti.
Zanimljivo je posmatrati i druge elemente straha of filozofije i bežanja od obrazovanja koje vlasti pokazuju.
Biće zanimljivo videti kako će se odlučivati o aktuelnom konkursu na projekte Ideje, Fonda za nauku, u kome ogromna većina projekata odlazi na tehniku, a vrlo mali, gotovo zanemarljiv broj, na autentično humanističko obrazovanje i istraživanje.
Reč je o svojevrsnoj kratkovidosti: odluke se donose na osnovu brojeva, pa pošto postoji veliki broj tehničkih naučnika, onda gomila projekata odlazi na projekte o mazivima i rotorima, a gotovo ni jedan na projekte o vrednostima, kulturi, posledicama Covid pandemije na našu autonomiju, na lične slobode. Ovakvom raspodelom projekata vlasti šalju jasnu poruku šta misle o intelektualcima.
Obrazovanje u Srbiji je već doživelo kliničku smrt: katastrofalni uticaj srozavanja standarda u radu fakulteta na opšti nivo obrazovanja doveo je do toga da i državni fakulteti studente tretiraju kao “mušterije” koje treba zadovoljiti, a ne kao mlade ljude koje valja selektovati, obrazovati i vaspitati. Posledica toga je da danas imamo pravi galimatijas lažnih ili fingiranih diploma, doktorata, nastavnih zvanja koja se na univerzitetima dodeljuju šakom i kapom, ogromnu inflaciju svega i svačega štampanog na šarenim papirima i sa pečatima visokoškolskih i drugih ustanova.
Takvi kadrovi se onda infiltriraju u najviša tela koja odlučuju o doktoratima i izborima u nastavna zvanja drugih, i tako dolazimo u nepovratno stanje, u terminalnu fazu uništavanja obrazovanja.
Ukidanje filozofije kao kritičkog glasa, kao i gušenje i nefinansiranje projekata koji se bave filozofskim pitanjima i temama u vezi sa aktuelnom globalnom situacijom, deo su očigledno smišljene politike “stupidifikacije” nacije.
“Stupidifikacija” je termin koji veterinari u Engleskoj koriste za anestetike kojima omamljuju životinje pre intervencija (“stupidify the cow”). To je termin koji precizno opisuje šta se dešava sa obrazovanjem u Srbiji, ali i sa opštim statusom stanovništva koje se manipuliše aferama, nameštenim histerijama u medijima, hajkama i linčevima na protivnike prostačkog režima, dok mu se istovremeno ukida jedno od osnovnih prava: pravo na obrazovanje.
Filozofija je isto što i obrazovanje. Njeno ukidanje je narušavanje ljudskog dostojanstva dece i građana i deo je očigledne politike pretvaranja naroda u stado.
Текст осветљава нашу муку – шта ћемо са свим тим? Да ли је довољно само знати или треба нешто да се уради, не знам, питам (себе).