1
0
Najnovije tragedije koje su zadesile Srbiju, jedna u O.Š. „Vladislav Ribnikar“, a druga u Mladenovcu, pokrenule su javnost zbog specifične forme nasilja nad decom i mladima — smrtonosnog nasilja oružjem, mecima i nebrigom koja je dovela do smrti velikog broja mladih i odraslih u ove dve tragedije.
Međutim, ubistva u „Ribnikaru“ samo su vrh ledenog brega nasilja koje se decenijama sprovodi nad decom, a koje ne uključuje samo metke i pištolje, već, pored ubistava dece i samoubistava roditelja, i socijalno i pravno nasilje, zbog koga je samo u proteklih par godina život izgubilo više dece i odraslih nego u obe tragedije u „Ribnikaru“ i u Mladenovcu zajedno.
Prošle godine, ubijena je petogodišnja devojčica u Vršcu, zbog propusta Centra za socijalni rad u tom gradu, čija direktorka je suspendovana, a onda joj je suspenzija istekla i sada, kako mediji pišu, i dalje nesmetano radi, odlučujući o drugoj deci. Ovo ubistvo je i rezultat rada porodičnog suda koji nije preduzeo sve mere iz svoje nadležnosti, a sudija koja je to sudila, pretpostavljam, i dalje odlučuje o drugoj deci.
Pre par godina, ispred Centra za socijalni rad Novi Beograd ubijeno je dvoje dece, a njihov otac je izvršio samoubistvo. Nedugo nakon toga, još jedno dete je ubijeno (zadavljeno) ispred Centra za socijalni rad u Beogradu, a njegov otac je uhapšen i pod volšebnim okolnostima je „izvršio samoubistvo“ u zatvoru.
Mediji su godinama puni izveštaja o zloupotrebama u radu centara za socijalni rad, o njihovoj teškoj nekompetentnosti i korumpiranosti, posebno u poveravanju dece u brakorazvodnim postupcima, kao i u oduzimanju dece od siromašnih roditelja i od protivnika političkih vlasti, te njihovom davanju na staranje hraniteljima, kojima se onda isplaćuje novac kojim bi siromašni roditelji, kada bi oni dobili taj novac, mogli veoma dobro da brinu o svojoj deci.
Slično tome, galopirajući kriminal u sudovima koji se bave porodičnom materijom, u saradnji sa centrima za socijalni rad, predmet je medijskog izveštavanja već godinama. Postoje brojni pozivi da policija konačno uđe u centre za socijalni rad i porodična odeljenja osnovnih sudova, da sasluša sudije apelacionih sudova i Vrhovnog kasacionog suda koji su odlučivali o ovoj materiji na način koji je očigledno nezakonit (otvoreno neprimenljivi modeli viđanja jednog roditelja sa decom, čime se vrši nasilje nad decom i roditeljima otuđenjem deteta od roditelja, samo su jedan primer otvorene i očigledne nezakonitosti i zloupotrebe).
Postoje jasno artikulisani zahtevi da se u zakonodavstvo vrati smrtna kazna za sudije i socijalne radnike koji učestvuju u ovakvim zloupotrebama, i to sa retroaktivnim važenjem, u formi specijalnog zakona. Predsednik države je predložio vraćanje smrtne kazne, ali na način koji nema nikakve veze sa nasiljem nad decom, iako je ubistvo u Ribnikaru iskoristio kao predložak za taj svoj „predlog“, koji je premijerka Brnabić, navodno, „odbacila“.
Da sve ovo nije tragično, bilo bi, naravno, smešno. Mi danas imamo 100 000 ljudi na ulicama svakog petka ili subote, sa zahtevom da se suzbije nasilje u društvu, a posebno nasilje nad decom. Država ne samo da to nasilje održava kroz svoje socijalne paravojske sastavljene od partijskih poslušnika bez znanja koji se, inače, nigde drugde ne bi mogli zaposliti, i koji su već uhvaćeni kako učestvuju u kampanjama za vladajuću stranku podelom novca građanima pred izbore, nego ta država nije u stanju ni da stavi van funkcije jednu školu i pretvori je u spomenik žrtvama nasilja.
Razlog za ovu nespremnost je u činjenici da se ovaj režim temelji na nasilju, pogotovo prema deci.
Setimo se skandala sa „bunga bunga“ žurkama jednog od lidera vladajuće koalicije na kojima su se, po medijskim izveštajima, zloupotrebljavale devojčice, brojnih skandala sa seksualnim nasiljem predstavnika režima prema mladim ženama, i, najgore od svega, dugoročnim, stravičnim sudskim i socijalnim nasiljem posebno prema očevima, kojima se, ako su kritičari režima, oduzimaju deca, ponekad tako što se nasilno dovode u sudove i zastrašuju da daju iskaze pod sudskom stražom i u zaključanim sudnicama.
U nekim od ovih skandala pred sudovima učestvovali su i neki akteri iz škole Vladislav Ribnikar, kojima je na dužnosti u maju 2023 ubijeno devetoro dece i jedan odrastao čovek.
Za sve tragedije koje su se desile, počev od one u „Ribnikaru“, preko one u Mladenovcu, do onih u Beogradu i u Vršcu, i hiljada drugih koje su se pojavile samo u marginalnim novinskim stupcima, odgovoran je režim, koji počiva na nasilju. Zato predsednik države ima obavezu da prestane sa evropskom retorikom a sa saudijskom praksom (izvinjavam se ako je ovo uvredljivo za Saudijsku Arabiju, jer njihova praksa je mnogo bolja od onoga što vidimo u Srbiji). On je dužan da pronađe razumnu sredinu, prilagođenu uslovima katastrofalnog nasilja prema deci od strane države u Srbiji, i da predloži uvođenje smrtne kazne za sudije i socijalne radnike, kao i sve ostale koji su po službenoj dužnosti upleteni u nesreće povezane sa nasiljem nad decom, te koji su takvo nasilje vršili, bilo da je ono fizičko, sprovedeno mecima, ili pravno, socijalno, psihološko, ekonomsko.
Lako je identifikovati odgovorne za tragediju u Ribnikaru. Pored roditelja ubice, to su direktorka škole, pedagag škole, a najviše od svih, psiholog škole. Ako je maloletni ubica išao na psihoterapiju pre masovnog zločina koji je počinio, lako je identifikovati psihoterapeuta kod koga je išao, i lako je utvrditi da li je, kojim slučajem, ta osoba u “radnom telu” koje je postavljeno kao organ “struke” da “upravlja krizom” u školi posle tragedije. Epilog rada tog tela je moralna i psihološka konfuzija za đake i roditelje, potpuna neizvesnost, uz niz teških etičkih i stručnih prekršaja i promašaja učinjenih od 3. maja 2023.
Lako je identifikovati ljude koji su učestvovali u odlučivanju o poveravanju i modelu viđanja sa roditeljima devojčice koja je ubijena u Vršcu. Taj socijalni radnik i sudija imaju ime i prezime.
Lako je naći odgovorne za postupke koji su rezultirali nasiljem i smrću dece pred centrima za socijalni rad u Beogradu, ne samo socijalne radnike, nego pre svega sudije.
Lako je identifikovati, iz detaljnih medijskih izveštaja, sudije beogradskih sudova koje su saslušavale maloletnu decu sprovodeći nasilje nad njima, pod sudskom stražom, da bih ih naterale da bez nadzora daju iskaze protiv svojih roditelja, protivnika režima.
Svi ti ljudi treba da budu optuženi i procesuirani sa zaprećenom smrtnom kaznom za nasilje nad decom.
U parničnim odeljenjima beogradskih osnovnih sudova ima manje od 20 sudija. Lako je saslušati ih sve i proveriti problematične predmete, iz kojih se može videti očigledna nezakonitost. Potom je jednako lako privesti sudije Apelacionog, Vrhovnog kasacionog i Ustavnog suda koji su potvrđivali očigledno nasilničke, neprimenljive i otuđujuće presude, očito protivne zakonu i zdravom razumu, ili pak, u slučaju Ustavnog suda, koji su odbijali da postupaju u ovim po zakonu hitnim predmetima po više godina, time lišavajući očajne roditelje i njihovu decu mogućnosti da zatraže zaštitu svojih ljudskih prava pred sudom u Strazburu.
Sve su ovo forme nasilja nad decom na koje je ovo društvo već i suviše naviklo, a koje eruptiraju mecima, očajanjem, ubistvima,masakrima. Taloženje nasilja u tkivu društva dovelo je do prolivanja ogromne količine nevine dečje krvi, a o dečjim emocijama, uništenim detinjstvima i traumama koje će ih pratiti do kraja života da se i ne govori.
Smrtna kazna za one koji su to radili suviše je mala, i blaga kazna.
Kažnjavanje svih ovih izvršilaca mora biti prioritet u našoj borbi protiv nasilja i u nastojanju da se društvo „resetuje“ od društva nasilja prema deci ka društvu „za našu decu“. Ali stvarno.
Spomenik ubijenoj deci „Ribnikara“, i njihovom čuvaru, mora biti svetionik za početak razračunavanja sa svim ovim nasilnicima prema deci i njihovim roditeljima. To razračunavanje mora da bude jasno, dosledno, transparentno do kraja, sa imenima i prezimenima svih, i nemilosrdno, kao što je pravda prema zločincima uvek nemilosrdna.
Samo tako postoji šansa da postanemo ponovo društvo, a ne zverinjak: školski, sudski, socijalni i politički.
Average Rating