0
0
Ako se posmatra jedno društvo, onda je sud njegov deo koji bi trebalo da bude korektor svih nepravdi i devijacija u tom društvu. Od svih sudova, najviši sud, u slučaju onih zemalja koje imaju ustavni sud, trebalo bi da bude korektor devijacija u sudovima. Stoga je ustavni sud jedne zemlje slika ukupne budućnosti i mogućnosti za pristojan život u toj zemlji.
U društvu u kome su sudovi napunjeni najgorim kadrom koji se uopšte može naći na jednoj teritoriji, počev od nekvalitetnog pravnog obrazovanja, prepunog nezakonitosti, masovnosti i intelektualnih prevara (sa “profesorima” koji su u stvari docenti, ali im je neko dao nezakonite i neosnovane papire na kojima piše drugačije, sa nastavom koja predstavlja repliku srednje škole, sa “biflanjem”, “bubanjem” i “propitivanjem”, bez univerzitetskih aktivnosti, diplomskog rada i ostalih atributa univerzitetskog pravnog obrazovanja), ne samo da nema budućnosti, nego je ustavni sud, umesto da bude korektor patologije ostatka sudstva, sama koncentrisana patološka sedimentacija društva.
U zemljama u kojima postoji ustavni sud, a koje su lišene pravnog kadra i životare u progresivnoj gangreni koja nastaje razmnožavanjem toksina koje luči ustavni sud, jedini način da se društvo spase zaraze uključuje, pre svega, radikalnu tranzicionu pravdu, a potom uvođenje mehanizama veštačke inteligencije koji bi zamenili pravosuđe.
Ogromno obećanje koje veštačka inteligencija donosi je da i zemljama u kojima nema pojedinih vrsta kadra, poput pravnog kadra, omogućava da imaju funkcionalne instrumente vršenja različitih vrsta vlasti, poput sudske vlasti, tako što će sudije i tužioci biti chat botovi, koji će donositi logične i zakonite odluke, koje će biti bar elementarno pismene i pravno valjano obrazložene.
Veštačka inteligencija, drugim rečima, omogućava spasonosnu radikalnu dezinfekciju pravnih funkcija, pogotovo onih povezanih sa ustavnošću, i nastavak funkcionisanja kakvog-takvog pravosuđa.
Neke od konkretnih prednosti primene veštačke inteligencije u pravosuđu su sledeće.
Veštačka inteligencija bi slala pozive građanima koji bi sadržali zakonom propisane elemente, bili bi gramatički ispravni i sadržali bi odgovarajuće obraćanje u skladu sa dostojanstvom građanina, što je, u zemljama u kojima pravosuđe podseća na infektivan leš institucije, nedostižan zadatak za pravni kadar.
Tokom različitih vrsta postupaka, veštačka inteligencija bi donosila jednoobrazne presude u jednoobraznim ili sličnim situacijama, čime bi se postigao nivo pravne predvidivosti i sigurnosti koji je nedostižan za pravnu struku u poslednjem stadijumu društvenog i moralnog raspadanja.
Veštačka inteligencija bi takođe bila od pomoći i u suđenjima u sistemu tranzicione pravde, jer bi omogućavala ravnopravno, dosledno i pravično izricanje najtežih kazni za pravosudne zloupotrebe na način koji omogućava brzo izvršenje tih kazni, pošto bi pismenost i obrazloženost presuda bila lako proverljiva drugostepenim i odlučivanjem po vanrednim pravnim lekovima, koje bi takođe obavljala veštačka inteligencija, bez upotrebe telefona, kafa, dogovora u frizerajima i razmene koverata. Na opisane načine dezinfekcija gangrenoznog tkiva koje predstavlja pravosuđe u propalim društvima bila bi maksimalno olakšana.
Kada je reč o ustavnom sudstvu, pošto se u propalim sistemima tu radi o malom broju teških izvršilaca jasno dokazivih sudijskih zloupotreba (namerno neodlučivanje ili donošenje otvoreno nepravičnih odluka), posao veštačke inteligencije bio bi posebno jednostavan, jer bi postupak uključivao izricanje najteže kazne u jednom dosta jednostavnom postupku zasnovanom na nepristrasnom konstatovanju očitih činjenica uz otpornost tehnologije na motive koje je u svojim stihovima jednom izrazio tekstopisac Džoni Škulić: “Dajte mi zvanja, dajte mi lovu, znanje mi ne treba, časti nemam”.
Average Rating