6
1
Teško je definisati termin “hulja”. To je jedna od onih reči čije značenje svi intuitivno i emotivno savršeno dobro razumemo, ali kada dođe do objašnjenja rečima, iste nam nedostaju. Biti “hulja”, znači biti ono najgore što se može naći u jednom ljudskom biću, u koncentrisanoj formi. Biti hulja znači ne zasluživati ljudsko društvo. Biti hulja znači biti uvreda za čovečnost.
Kada je pojedinac hulja, u jednom funkcionalnom društvu, ostali ga žigošu i odbacuju.
Kada hulje postanu većina u jednom društvu, onda je dužnost svakog pristojnog čoveka da žigoše i odbaci takvo društvo hulja.
Kada jedno društvo postaje društvo hulja?
Postoji nekoliko faza tog procesa.
Prva je kada u tom društvu nastupi sistemska korupcija, to jest kada najgori karakterni sklopovi postanu najprofitabilniji. U sistemskoj korupciji, uzviknuti “korupcija” znači doživeti da se ljudi u okolini okome na onoga ko je to uzviknuo i da ga uguše. Sistemska korupcija je početak moralnog sloma jednog društva.
Drugi korak u stvaranju društva hulja je bezosećajnost. Nedostatak elementarne empatije za bol drugih.
Taj korak je ispunjen kada hulje koje čine većinu baš briga za tragedije, za ultimativne gubitke ljudi u njihovoj neposrednoj okolini, za prosutu krv i razorena detinjstva, za uništenje onog najsvetijeg i najranjivijeg, a to su deca.
Ovaj korak ispunjen je sa tragedijom u školi Vladislav Ribnikar. Mnogi od nas čija su deca išla u tu školu mislili su da je glavni krivac ta škola. I nesporno, škola jeste glavni krivac u neposrednom događaju, jer su njena uprava, a posebno njen nekompetentni i nemoralni psiholog i još nekompetentniji pedagog, dopustili da do tragedije dođe dugogodišnjim zataškavanjem različitih oblika nasilja, neregularnosti i kadrovskih problema. Međutim, kako vreme prolazi, postaje nam jasno da je osnovni krivac celo društvo hulja u koje se ova lažna “zajednica” pretvorila poslednjih par decenija. Posle sistemske korupcije, zajednica je prirodno prihvatila rijaliti programe najgore vrste, nemoral i bezosećajnost koji su se u tim programima propagirali preko medijskih trovačnica duha, a potom i neoliberalnu ideologiju, koju su najrazvijenija društva odavno napustila, ideologiju eksploatacije, profita, korporacija, poslovnih odnosa među ljudima umesto organskih i privatnih, ideologiju rada i izrabljivanja, ideologiju uništenja porodice i uništenja ljudske ličnosti.
Posle teksta koji je u četvrtak, 2. novembra, izašao u NIN-u, u kome su roditelji ubijene dece u Ribnikaru izneli svoja iskustva izneverenosti i zloupotrebljenosti od strane srpskog antidruštva i njegovih antiinstitucija, stvari su postale kristalno jasne i neporecive u svojoj poraznosti za moralni profil većine. Ta većina ne zaslužuje da se naziva društvom.
Na globalnom planu, moralni karakter čopora koji sebe naziva “društvom” pokazao se i u ponašanju države koje nije naišlo na osudu javnosti. U Ujedinjenim nacijama, prilikom glasanja u Generalnoj skupštini o rezoluciji kojom se osuđuje ubijanje izralaelskih i palestinskih civila, u Izraelu i u Gazi, pri čemu je zlikovački ubijeno više od 1400 Jevreja, a potom i više hiljada Palestinaca, uključujući više hiljada dece, društvo hulja je bilo “uzdržano”. Oni nemaju mišljenje o ubijanju dece, kao što nemaju mišljenje o smrti dece u “Ribnikaru”.
Njima, tim huljama koje glasaju i koje donose odluke, svejedno je što je ugašeno deset života u jednoj lažnoj, morbidnoj školi koja je bila simbol njihovog lažnog, prostačkog “vračarstva”, na isti način na koji im je svejedno što su spaljivana tela ljudi i dece u izraelskim kibucima i što se danas, kao osveta za te zločine, spaljuju i uništavaju mala deca u Gazi.
Huljama je uvek svejedno za patnju drugih, a posebno dece.
Huljama je svejedno i što se u Srbiji ubijaju, otuđuju i prodaju deca u kriminalnim centrima za socijalni rad i od strane kriminalizovanih porodičnih sudova već godinama, što kojekakvi primitivci sa kosovskih čuka sede u ministarstvima i lažno se predstavljaju kao “stručnjaci”, te daju i danas izjave o “tri scenarija za maloletnog ubicu” iz Ribnikara, umesto da, kada bi te hulje bili pristojni ljudi, izađu na ulice i traže, kao onomad Izraelci u Jerusalimu, da im se ti i takvi socijalni radnici i kriminalci izruče. Direktno.
U društvu hulja, životi dece ne znače ništa. Ni u “Ribnikaru”, ni na Bliskom istoku.
Društvo hulja je “uzdržano” i po jednom i po drugom pitanju.
Treći stepen konsolidacije društva hulja je kada “moralne institucije” pređu na stranu čopora hulja. Primarna moralna institucija u aktuelnim okolnostima je crkva. Crkve. Sve crkve i sve religijske zajednice.
Kada Crkva zaćuti pred huljama, kada ne vrisne zejedno sa žrtvama i ne podvikne korumpiranoj većini, tada će i Crkva preći u ravan hulja.
Postoji u hrišćanskoj recepciji stav o tome da neki postupci, koji su posebno nemoralni i zločinački, “vapiju ka nebu za osvetom”.
Ćutanje društva hulja i njegova uzdržanost je takav postupak.
Kada Crkva počne dosledno da ćuti na ignorisanje i marginalisanje roditelja ubijene dece iz Ribnikara, na uvredljivi nastavak postojanja škole “Ribnikar” kao škole, bez memorijalnog centra za male duše i veliku Draganovu dušu, na “uzdržanost” uprkos većini sveta u Ujedinjenim nacijama koja osuđuje masakr nedužnih Izraelaca i Palestinaca, i njihove dece – kada Crkva na to sve počne da ćuti, onda je konsolidacijia društva hulja koje nema nikakvo pravo na budućnost pred Bogom – završena.
Izvaredno definisana i precizno gradirana po štetnosti pojava u našem društvu.
Dok su im deca bila privilegovana nastavom na dva jezika koja ne postoji ni u jednoj drugoj skoli drzavnoj, onda su se utrkivali i veze potezali da ih upisu. Sad je odjednom lazna, morbidna u koju su isla i deca autora. Licemerstvo na kub.
Izvanredan članak.
Ono sto vi nazivate drustvo hulja to je u stvari rezultat otudjenja svijeta orkestriran pod palicom zapadnih elita. Mi smo prihvatili zapadne vrednosti i to sto se dogodilo u skoli Ribnikar je rezultat. Tako nesto se u ravnopravnijem ili pravednijem drustvu kao sto je bio socijalizam nije moglo dogoditi. Kapitalizam donosi takmicenje koje zahteva pobedu po svaku cenu i vi ste to ispravno nazvali drustvom hulja. Ja to zovem otudjenje drustva.
Jedna devojcica je odbila da se druzi sa jednim decakom u OS Ribnikar i rezultat je pokolj koji je on napravio. Kako je doslo do toga? U emisiji na Pinku “Zadruga,” jedan muskarac je postao jako popularan kod zena zato sto je ubio coveka i odlezao na robiji za taj cin. To sve zajedno je rezultat otudjenja drustva.
Izlaz lezi u jednakim ljudskim pravima. Ja sam prikazao kako ostvariti razoutudjenje drustva u clanku Jednaka ljudska prava ce eliminisati ljudsku destruktivnost ovde https://www.sarovic.org/home/equal-human-rights-will-eliminate-human-destructiveness