1
0
Savremena kultura podrazumeva mnogo veću toleranciju i prihvatanje psihijatrijskih dijagnoza nego donedavno, tako da ljudi radije govore o svojim problemima sa mentalnim zdravljem, međutim različite dijagnoze i različita mentalna stanja i tegobe se tretiraju sa različitim vrednovanjem. Jedna od dijagnoza koja je široko društveno prihvaćena i koja dovodi do visokog stepena kolektivne empatije prema onima koji od nje pate je dijagnoza depresije. Ovaj trend je povezan sa hipostaziranjem i prenaglašavanjem normativne uloge traume u savremenom društvu, tako da je trauma postala neka vrsta univerzalnog alibija za etičke prekršaje, na sličan način na koji su dijagnoze poremećaja ličnosti u značajnoj meri postale medikalizovana neutralizacija moralnih prosuđivanja. Stoga, radije nego da se za nekoga kaže da je sebičan i da ga ne zanimaju drugi ljudi, politički je korektno da se on opiše kao neko ko pati od poremećaja ličnosti. Ovaj trend korišćenja psihijatrijskih dijagnoza kao alibija posebno se odnosi na samopredstavljanje latentnih shizoidnih stanja, konkretno latentne shizofrenije, kao depresije. No, da to objasnimo redom.
Karakteristike shizoidne ličnosti su pre svega emocionalna hladnoća, nesposobnost da srdačno i organski učestvuje u odnosima sa drugima, da se emocionalno investira u te odnose i da kvalitetno razmenjuje vrednosti sa ličnošću drugog. Shizoidna ličnost se povlači, njen stil povezivanja (attachment style) sa drugima je nestabilan, što je izuzetno toksično i izaziva veliku patnju kod onih koji sa druge strane učestvuju u odnosima sa partnerom ili prijateljem koji je shizoidan. Svojom hladnoćom i distanciranošću shizoidna ličnost u stvari kompenzuje sopstveni strah i nesposobnost simboličkog procesuiranja životnih pitanja, poput pitanja o svom identitetu, o svojoj budućnosti, o svojoj egzistencijalnoj situaciji, itd.
Takozvane latentne shizofrenije, odnosno nemanifestne, blage shizofrenije, koje nemaju karakteristike totalne društvene nefunkcionalnosti, uključujući halucinacije, konfabulacije i druge vrste psihotičnih epizoda, u Dijagnostičkom i statističkom priručniku mentalnih poremećaja, u njegovoj verziji 3, (DSM III) su političkom odlukom Američke psihijatrijske asocijacije faktički degradirane u dijagnozu graničnog, i jednim delom narcističkog poremećaja ličnosti, koje su deo takozvanog “klastera B” poremećaja ličnosti, zajedno sa histrioničnim i antisocijalnim poremećajem ličnosti. Na ovaj način je postignuta neka društvena prihvatljivost dijagnoze shizofrenije, jer je smanjena njena prevalenca, prosto tako što se latentne shizofrenije više ne nazivaju shizofrenijama, nego graničnim poremećajem ličnosti, koji je u međuvremenu postao najfrekventnija od svih psihijatrijskih dijagnoza.
Manifestovanje graničnog poremećaja ličnosti obično se povezuje sa nestabilnošću raspoloženja, sa samopovređivanjem i opštom sklonošću da se iskustva i ljudi tretiraju na “crno-beli” način, tipično tako što se prvo idealizuju, a potom devalviraju i čak demonizuju. Jedan ključni element graničnog poremećaja ličnosti je nesposobnost za uspostavljanje kvalitetnih ličnih odnosa. Međutim, malo se vodi računa o tome da je granični poremećaj ličnosti vrlo usko povezan sa narcističkim poremećajem, tako da granični poremećaj kao jezgrovni poremećaj često uključuje i “omotač” narcisoidnog poremećaja, kao elementa komorbiditeta. Dodatno se zanemaruje činjenica da je i narcistički poremećaj ličnosti takođe samo drugi naziv za latentnu shizofreniju, jer narcistički poremećaj ličnosti uključuje kao svoju definišuću karakteristiku neku vrstu autizma, karakterističnog za shizoidnu psihodinamiku: narcistička ličnost, iako može biti jednako nestabilna i eksplozivna kao granična ličnost, pre svega je hladna i povučena, nesposobna za empatiju i nesklona da se emocionalno investira u drugog, što je fenomenološki jasno predstavlja kao blisku shizoidnoj fenomenologiji.
Autizam savremenog narcisa u stvari je autizam latentne shizofrenije, i on ukazuje na činjenicu da sekundarni narcizam, u kome se sopstveni libido vraća samoj ličnosti umesto da se kao životna energija investira u drugog, u stvari predstavlja nemogućnost kvalitetnog učestvovanja u zajednici.
Kada opisana vrsta cirkularnog kretanja libida dovede do neuspeha u spoljašnjem životu, jer osoba prosto nije u stanju da kvalitetno funkcioniše, ona će izazvati površinsku depresiju, ali ne zbog smanjenog samovrednovanja ili nedostatka motivacije, nego kao rezultat svesti shizoidnog bolesnika sa narcističkom fenomenologijom ličnosti da njegovu veličinu i značaj (kompenzacije ranjivog i slabog ega svesnog svoje ograničene društvene vrednosti i upotrebljivosti) o tome da ga svet ne priznaje i ne vrednuje.
Otuda se narcistički shizoidni bolesnik povlači od sveta, nastojeći da kazni svet za neprepoznavanje njegove vrednosti time što će lišiti svet blagodati svog prisustva, i ta vrsta ponašanja se onda manifestuje i pogrešno predstavlja kao “depresija”. Društvena prihvatljivost depresije čini da pacijenti lako prihvataju tu dijagnozu i da svoje stanje rado predstavljaju kao depresivnost, dok su manje skloni da prihvate dijagnozu granične ličnosti ili shizofrenije, koje su više stigmatizovane u društvu.
Problem sa ovim imenovanjima i igrama sa shizofrenijom je, naravno, u tome da psihodinamika shizofrenije ne reaguje na promenjenu nosologiju i klasifikacije, tako da se pacijent koga nazivamo graničnim, a ko je u stvari latentno shizofren, ukoliko ima i narcističku ovojnicu ličnosti, nakon više neuspeha na kraju dekompenzuje, iz čega se vidi psihotična priroda njegovog stanja.
Lečenje ove vrste latentne shizofrenije podrazumeva normativnu reorganizaciju iskustva kroz blisku vezu sa terapeutom koji se bavi resocijalizacijom ličnosti, njenim etičkim oporavkom, uspostavljanjem okvira legitimnih očekivanja i discipline za razvijanje interesa za druge ljude i za organske odnose, uz istovremeno ojačavanje odgovarajućom emocionalnom podrškom. To je lečenje koje zahteva izuzetno posvećenog i izuzetno refleksivnog terapeuta, i koje radikalno odudara od negatorskog pristupa koji narcističko i autistično distanciranje interpretira kao depresiju.
Average Rating