Breaking News

Vlast pravi psihopatsko društvo i psihopatsko pravosuđe

Način na koji vlast postupa sa svojim neistomišljenicima u Srbiji je psihopatski. On je zasnovan na tome da se ne da ništa, ili da se da nešto banalno, a da se zauzvrat traži sve. To je način koji dovodi do ultimativnog konflikta i obračuna, a to je istovremeno ishod koga se svako, pa i ova vlast, najviše i plaši.

Jedan od najprovokativnijih i najzapaljivijih psihopatskih modela vladavine je upotreba pravosuđa, koja je dovedena dotle da sada već svaki iole inteligentan čovek vidi da pravosuđe ne samo da ne postoji, nego da je ono direktan instrument diktature, na istom nivou na kome su to belivukove horde, nasilje u Savamali, ubistvo Olivera Ivanovića, nestanak Vladimira Cvijana u reci, bezbrojni primeri nasilja prema demonstrantima, slobodnomislećim ljudima, medijski linč intelektualaca, itd.

Ova vlast je pravosuđe, i to na svim nivoima, pretvorila bukvalno u vikendicu u Ritopeku u kojoj se sprovodi najdirektnije nasilje prema protivnicima režima, pa i prema njihovoj deci, prijateljima, u kojoj nema ničeg, ali baš ničeg, svetog, pravnog, odgovornog, časnog.

Interesantno je pratiti izjave tih par ljudi u pravosuđu koji su zadržali neki stepen integriteta, a koji više ne mogu a da ne iznesu upravo ove porazne činjenice. Miodrag Majić je nedavno ponovo dao intervju u kome je pitao zbog čega se sudovi i sudije prosto ne ukinu, jer nema nikakve obaveze da oni postoje, pošto su ovakvi i ovako rade.

U stvari, kada bismo se, kako kaže Majić, vratili u prošla vremena, kada su političari presuđivali, to bi bilo bolje od sadašnjeg stanja, jer bi se bar videlo i znalo da su oni ti koji presuđuju i ne bi postojala fasada nekog postupka, pravde, morala, zakona. Uvek je bolje biti direktan, nego manipulativan.

U zemlji u kojoj apelacione sudije presuđuju tako kako im kaže čovek koji je studirao pravo više od 10 godina sa prosekom 6, a oslobađao je Jocu Amsterdama za ubistvo novinara Pukanića i učestvovao u svakoj ujdurmi u kojoj je mogao, treba ukinuti apelacione sudove.

Treba otvoreno omogućiti da presude koje donose korumpirani osnovni sudovi odmah budu pravnosnažne, i da se donose na osnovu mišljenja ili uputstava ministarstva pravde, jer to je faktičko stanje kako ti sudovi funkcionišu, a obelodanjivanje tog stanja, po logici koju iznosi Majić, bilo bi korisno i otrežnjujuće za javnost.

Nedavno sam upoznao jednu osobu iz režimskog, godinama privilegovanog sloja vojnopolitičke elite u ovoj zemlji, koja me je, fizički, podsetila na sudiju koja mi je sudila u jednom predmetu po nalozima psihopatskog režima. Puna sebe, privilegovana, nezainteresovana za druge ljude. Zainteresovala me je kao lični i psihološki fenomen, a onda sam shvatio da je razlog za to moja projekcija: ona je fizički bila ista sudija koju sam sreo i koja me je slično fascinirala. Ta sudija se ponašala kao devojčica koju bi neko sreo u kafani, ili na žurci, sa istim stepenom samousmerenosti, narcističke samodovoljnosti, i infantilne nezainteresovanosti za onaj gnjecavi, neprijatni bol i patnju stvarnog sveta u kome se dešava naš život, i kojim smo svi, a pogotovo sudovi, u krajnjoj liniji, pozvani da se bavimo.

Zato je način da razumemo zloupotrebu pravosuđa od strane psihopatskog režima u stvari psihološki, a ne politički.

U pravosuđu, čast retkim časnim izuzecima, sede infantilni, nedovršeni ljudi. S jedne strane, to su u velikoj meri propaliteti na studijama koji rukovode sudovima (pogledati profile sudija na sajtu KRIK) jer svoje samopoštovanje izvode iz režimske zaštite, a ne iz svoje nepostojeće “struke”.

S druge strane, tu su klinci i klinceze koji, u svojim tridesetim godinama, imaju emocionalnu inteligenciju tinejdžera i prema strankama se ponašaju kao gradske šmizle prema potencijalnim udvaračima ili bivšim partnerima i njihovim novim ženama: malo sa simpatijom, malo sa animozitetom, ali pre svega uz nastojanje da ostvare i pokažu ličnu moć. Drugim rečima, ponašaju se na način definišući za psihopatiju.

Naša emocionalnost, naš gnev, naša ljubav, naša radost, naš optimizam, svi su podređeni našem strahu, jer je psihopatski režim, povezan sa psihopatskim pravosuđem, proglasio jedino strah građana za socijalno prihvatljivu emociju, pošto sve druge emocije mogu biti opasne za režim, pogotovo dostojanstvo, ili gnev.

Otuda Vučićeve izjave o onoj nevaspitanoj klinki iz SNS koja je napravila javni ispad napadajući opoziciju, kako je ona ista kao što je on bio kad je bio mlad, samo bolja. On u stvari ohrabruje tu političku i civilizacijsku Amazoniju u kojoj svi mi obični ljudi, građani, živimo kao u Matriksu, skrivajući se u nekakvom podzemlju, dok površinom zemlje marširaju sudije ispeglanih kosa sa usnama kao da su poljubile vruću peglu, iskompleksirani šestičari su službenim automobilima, poremećena deca nekakvih generala, naduvani, puni novca i mentalnog eksploziva za koji čekaju da im mi, nekom svojom rečju, postupkom ili pogledom, “povučemo okidač”, pa da nas ponište kao ljudska bića.

To je Srbija danas i zato je Majić u pravu da treba i zvanično proglasiti smrt pravosuđa, ali i smrt civilizovanog društva pod ovom vlašću.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *