Breaking News

Princip “Nagashi”

Jedan od nejekonomičnijih principa u karate strategiji je takozvani “princip nagashi”. Radi se o jednostavnom a u praksi vrlo zahtevnom odgovoru na agresiju koji uključuje istovremeni iskorak sa linije napada u stranu, uz rotaciju tela za 45 stepeni i zadavanje udarca pravom linijom po dijagonali koji istovremeno kombinuje zamah iskoraka kojim se izbegava napad, protezanje tela unapred ispružanjem prednje ruke i “energiju pada” (“drop step”), odnosno energiju kojom se deo energije kojom se težina tela spušta na tlo pri iskoraku trenutak pre nego što stopalo dodirne tlo preusmerava u udarac rukom. Ovi vektori energije se kombinuju u jednom savršeno glatkom koraku i udarcu, tako da napad prolazi tik pored nas, dok se korišćenjem preciznog “tajminga” istovremeno tako kombinovani vektori snage i trzaja (japanski “kime”) poklapaju sa energijom naleta protivnika. Takav udarac je razarajući i dovodi do toga da protivnik bukvalno utrči u nokaut koji dolazi samo jednim udarcem, sa strane, nakon koga telo kontraša ostaje zategnuto kao strela u dijagonalnoj poziciji. Efekat ovog udarca je kao probijanje kopljem, a položaj tela odražava tu tehniku.

Na fotografiji na početku je Teruo Kono, majstor 9 dana Wado kai karatea koga je vlada Japana 80ih godina prošlog veka postavila na čelo obuke u Wado kai za Evropu, koji je bio među ljudima koji su najviše širili filozofiju “nagashi”-ja. Ovaj pojam je generički i kao i svi pojmovi u japanskim fizičkim veštinama ima direktnu i indirektnu primenu u životnoj strategiji.

Šta je problem sa “nagashi zukijem”, kako se naziva ovaj udarac?

Prvo, on podrazumeva savršenu mirnoću i procenu da bi se iskorak započeo u pravom trenutku i završio sa konačnim trzajem ruke upravo u trenutku kada se svi vektori kretnje sklapaju i poklapaju sa maksimalnom brzinom približavanja protivnikove glave tokom njegovog napada.

Drugo, nagashi podrazumeva opuštenost tela i istovremenu spremnost na naglu kontrakciju svih mišića, od donjih nožnih do mišića same pesnice, čime se sama snaga naglog ukrućenja tela dodaje ukupnoj energiji udarca.

Treće, nagashi uključuje pripremljenost na rizik. Radi se udarcu koji kontraša na trenutak “zamrzava” u poziciji kopljanika. Ukoliko je koplje, odnosno pesnica (ruka) pogodila u pravom trenutku, protivnik je van igre, i položaj tela kopljanika, odnosno kontraša u karateu, samo odražava vektor nokauta. Međutim, ako nagashi promaši ili tajming nije dobar, kontraš ostaje zamrznut za trenutak koji je protivniku dovoljan da pređe u “follow up” napad iz blizine, bilo bacanjem, bilo kratkim udarcima, čime je kontraš u defanzivi i nema vremena da izbegne štetu.

Četvrto, nagashi zahteva potpuni “commitment”, odnosno opredeljenost za udarac Njime se cilja glava protivnika “kroz glavu”, odnosno tačka cilja pesnice čiji pogon je sklop opisanih vektora je iza glave protivnika, što znači da udarac faktički izaziva hidrostatički šok i sudar tečnosti u lobanji koji može biti katastrofalan za napadača. Savršeno izvođenje nagašija zahteva spremnost da se nanese ultimativna šteta, jer svako ublažavanje snage, brzine i trzaja udarca kompromituje ravnotežu kontraša, a time i njegov opstanak u konfrontaciji.

Sam simbol Wado kai karatea sa golubom raširenih krila koja formiraju krug u kome se nalazi zlatna pesnica zasnovan je na ideji nagashi: izbegavanje prostog, vulgarnog, direktnog konfrontiranja, uz istovremeno postojanje, življenje u “zoni”: u opuštenoj i naizgled nezainteresovanoj spremnosti za taj jedan “full commitment blow”, bez sudara tela, bez prljavog čupanja i guranja i preterane bliskosti: poput metka velikog kalibra, udarac dolazi sa strane i probija. Ako promaši, posledice su katastrofalne za onog koji ga izvodi. Ali ako pogodi, bez prljavštine, kulturno, iz ugla, za napadača nastupa mrak u trenutku. Mrak iz koga se teško budi.

Nagashi je način na koji funkcionišu uspešna društva. Ona se ne prljaju sitnim konfliktima niskog intenziteta. Ne bave se podmetanjima i blatnjavim surovostima. Razvijena društva nisu Islamska država. Oni ne odrubljuju glave protivnicima, niti bilo koga bičuju. Ta društva imaju filozofiju nagashi. Posle nekog vremena tolerancije, dolazi nagashi. Konačni iskaz. Konačni “statement”.

Isti je princip u zrelim međuljudskim odnosima, u kojima je interakcija obeležena strpljenjem i tolerancijom, spremnošću na apsorbovanje različitih udaraca i izdajstava. Ali sva ova životna strategija je predicirana na konačnom ishodu koji neće uključivati brljanje, prljanje ni raspravu.

Doći će zlatna pesnica u krugu golubovih krila.

I nastupiće mrak.

Ne znamo da li je vlast u Srbiji primetila da je zvaničnik Stejt Departmenta Majkl Kirbi, nekadašnji ambasador u Beogradu, u nedavnom intervjuu primenio upravo nagashi filozofiju kada je za Vučićev režim rekao: “možda je sada trenutak da ispunite obećanja. U suprotnom, to je onda kraj”.

Nagashi.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *