Breaking News

Dolazi zima, duga i hladna

0 0

Na Balkan je, posle dužeg perioda u kome su najveću svetsku silu predstavli ljudi koji sa lokalnim moćnicima jedu ćevape, posetio jedan vrhunski diplomatski igrač: pomoćnica američkog državnog sekretara, Karen Donfrid.

Kvalifikovana, obrazovana, jasna, dosledna.

U razgovoru sa njom, Ana Brnabić je i mogla samo da čuje zujanje u glavi, kako se, prema Danasovom izveštavanju, posle sastanka žalila.

Karen Donfrid je u Beograd donela jasnu, doslednu i časnu američku politiku. U toj politici nema ničeg spornog. Ona, otprilike glasi ovako: kurvali ste se na sve četiri strane sveta, imali ste “četiri stuba spoljne politike”, sve vreme ste se nama i EU kleli na ljubav, istovremeno koketirajući sa Kinom i Rusijom, a sada je došao trenutak da kažete da li ste sa nama ili protiv nas, jer trećeg nema. Posledice su te i te, a rok za postupanje je taj i taj.

U tom pristupu nema ničeg lošeg. To je normalan način razgovora sa ovakvim svetom.

Već narednog dana posle sastanka vrha srpske vlasti sa Karen Donfrid, ta vlast je okrenula leđa Putinu i Rusiji, nalažući, na najbrutalniji i najdirektniji način, svojim tabloidima da počnu da objavljuju bljuvotine kojima se Putin optužuje za navodno “priznanje Kosova”.

Režim se opredelio koje će “prijatelje” izdati.

Ali je potom, posle ko zna kojih telefonskih razgovora ili poseta, odlučio da odluku o tome koga će izdati odloži. Za nedelju dana.

Vlast nikako da se opredeli da li da izda SAD, ili da izda Rusiju.

A razlog što izdaje jedne ili druge je u tome što se nije na vreme opredelila.

Što nema karakter. Kao čovek koji nema ličnost.

Na Balkanu, politika se već decenijama vodi izdajstvom jednih ili drugih prijatelja, što je ishod prethodne “strategije” odlaženja u četiri različita kreveta sa četiri različita “prijatelja”, kroz “četiri stuba spoljne politike”.

U običnom životu, to se naziva prostitucijom, a u balkanskoj politici “mudrim balansiranjem”.

U stvari, to nije ni mudro, niti je balansiranje, već je prosto nedostatak morala.

Posledice izdaje su uvek negativne, i čovek koji se ponaša nemoralno i odlazi iz kreveta u krevet mora računati sa tim da će oni koje na kraju izda to loše primiti.

Za izdaju Amerike postoji jasna cena, a to je odgovornost pred mađunarodnom pravdom za mnoge stvari koje se sada skrivaju ispod tepiha. Sudbina Slobodana Miloševića jasna je slika onoga što se dešava kada se demokratskom, zapadnom svetu nešto obeća, a onda se pomisli da su lokalni balkanski đilkoši mudriji i pametniji političari od onih koji sede u Beloj Kući ili na Kapitol Hilu. Mislim da o tom bolesnom manirizmu balkanskih vlasti, koji im se više puta obio o glavu, ne treba trošiti reči.

No, ni izdaja Rusije nije tako naivna stvar za režim. Moskva je uključena u rat koji vidi kao test sopstvenog opstanka kao dostojanstvene države, i ona će svoju energetsku, i ne samo energetsku, politiku voditi odlučno u službi svojih geostrateških interesa.

U tom smislu treba interpretirati i odlučnost Rusije da prestane snabdevanje gasom onih zemalja koje odbijaju da ga plaćaju u rubljama.

Šta je suština plaćanja u rubljama? Pa jednostavna je. Sa tačke gledišta samih ekonomskih interesa kupaca, razilike praktično nema, jer je bilo kojoj zemlji ili preduzeću svejedno da li će uplatu izvršiti u evrima, ili će dati instrukciju banci da pre uplate te evre promeni u rublje i prenese uplatu u rubljama. Međutim, što se više kupuju rublje, kurs rublje raste, a time raste i vrednost ruske privrede. Radi se o zakonu ponude i potražnje, koji se najbolje vidi u načinu na koji se zemlje OPEC dogovaraju o trgovini energentima, to jest o količinama sirove nafte koju će pustiti na tržište, da bi na taj način uticali na formiranje cene barela. Isti je princip sa kursom nacionalne valute: što se jedna valuta više kupuje, njen kurs će više rasti, uzimajući u obzir i ostale relevantne parametre. Na opisani način Rusija je ne samo zaustavila drastičan pad rublje koji se dogodio posle izbijanja rata, nego je i podigla vrednost rublje, a time i svoje privrede.

Vladimir Putin na izdaju Beograda neće gledati nimalo površno, jer je Srbija do sada bila jedini saveznik Rusije na Balkanu. Izdaja od strane tog saveznika za Putina je simbolički veliki udarac, i on će sasvim sugurno ili zatvoriti isporuku gasa, ili će podići cenu gasa na komercijalni nivo koji važi za ostatak EU, a to znači da će naredna zima u Srbiji biti duga i hladna.

Šta je, dakle, problem u celoj ovoj naizgled nerešivoj situaciji? On je jednostavan: integritet, identitet, i moral.

Srpsku politiku i društvo, kao i mnoge druge segmente javnog života, već godinama tišti jedan suštinski, katastrofalan diletantizam u svim sferama obrazovanja i društva, pa tako i u politici, u kojoj priučen svet ponavlja mantru realističke teorije međunarodnih odnosa da “u politici nema morala, nego samo interesa”. Radi se o jednoj običnoj budalaštini, koja je suprotna svim principima savremene diplomatije.

Moral važi za sve oblasti ljudskih odnosa, pa tako i za međunarodne odnose. Interesi se ostvaruju kroz kvalitetne i moralom prožete prijateljske odnose sa drugim zemljama, a i u situacijama rata, postoji etika koja određuje šta je moralno ispravno činiti, a šta nije. Izdaja prijatelja u politici ista je ili gora nego izdaja prijatelja u privatnom ili društvenom životu. Ta izdaja često ima višedecenijske posledice, dugotrajno narušava dobre odnose, stvara ekonomske i kulturne teškoće u saradnji. Kao što u politici postoji fraza “tradicionalno prijateljstvo” (dakle ne “tradicionalna saglasnost interesa”, nego “prijateljstvo naroda”), tako postoji i tradicionalno ili novoformirano neprijateljstvo država i naroda.

S druge strane, režim je uspeo da uruši poverenje svih u Srbiju, da srpski narod predstavi kao jednu običnu bagru koja je spremna da ide sa svakim ko ponudi više, da uruši ne samo unutrašnju socijalnu etiku i svaki osećaj pristojnosti, nego da nas vrati na moralno dno sveta.

Režim nema ideološke razloge ni za šta: ni za savezništvo sa SAD (uostalom, on ima “kerove” čiji zadatak je upravo da vređaju i ponižavaju SAD i govore najgore bljuvotine o amžieričkom narodu, na Pink i Happy televizijama), ni za okretanje leđa Rusiji.

Razlog je jednostavan.

Režim nema ideologiju.

On je prosto trgovac nesrećom.

I njegova vlast donosi samo nesreću.

Režim će poslušati svakoga ko je jači, i ugnjetavaće svakoga ko je slabiji.

I tim manirima upravljanja režim je resocijalizovao ceo narod, koji je postao takav.

Kad se izgubi moral u životu, gubi se ugled, a time se gubi i budućnost. Čovek je isto što i njegove navike, a Srbija je pod ovim režimom razvila navike jedne devijantne, kriminalne, od morala operisane psihopatske grupe ljudi.

Tako će nas svi gledati, i niko nam neće verovati.

A zima će biti duga i hladna.

Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

Leave a Reply

Your email address will not be published.