Breaking News

Desničarska antiamerička histerija

U nizu reagovanja dežurnih desničara, odnedavno Vučićevih prikrivenih saveznika od kada je taj čovek bez principa odlučio da se prikloni Rusiji i Kini protiv SAD i Velike Britanije, stalno se ponavljaju floskule iz Miloševićevog vremena sa kojima ti “patriote” nikako već jednom logički da raščiste. Jedna od tih floskula je da u novoj američkoj politici prema Srbiji, koja kod desničara očigledno izaziva neskrivenu histeriju, kao i perspektiva da njihov drugar koga onako nemušto, pokvareno neiskreno kritikuju, a u isto vreme mu se umiljavaju pod skute , ne ode sa vlasti, je floskula da će Amerikanci sada “Vučiću nešto ponuditi”, da bi Vučić nešto za njih učinio (valjda rešio pitanje Kosova ili prestao da potkopava integritet Bosne i Hercegovine).

Obična je glupost tvrdnja da će Gabriel Eskobar, američki izaslanik za Balkan sa iskustvom iz ovog regiona, uključujući i iskustvo u rešavanju pitanja diktatora i njihovih saradnika, i Kris Hil, novi ambasador SAD u Beogradu, Vučiću išta “ponuditi” zauzvrat za to da Vučić njima nešto “učini”.

Desničari su u pravu u jednoj proceni. Postavljenjem nove ekipe diplomata koji su bliski predsedniku Bajdenu centar odlučivanja o Srbiji i regionu premestiće se u američku ambasadu u Beogradu, jer će Kris Hil, koji je po statusu u američkoj administraciji i u samoj Demokratskoj partiji daleko iznad statusa jednog ambasadora, te koji je ovde upućen da bi kao autoritet američke spoljne politike autonomno rešavao stvari, i Eskobar, kao vrhunski operativni diplomata, donositi sve važne odluke o Srbiji. Ta perspektiva, postavljenja faktičkog diplomatskog štaba u ambasadi u Beogradu koji vode dva čoveka na čije znanje, integritet i oštrinu se može računati, predstavlja “noćnu moru” za salonske desničare koje Vučić hrani kao kučiće u svom dvorištu, da pomalo lanu na njega, ali da toksično zavijaju na svakoga ko kaže istinu i o Vučiću i o efektima njihovog podlog “desničarenja” koje se već decenijama, i kadrovski i politički, neizbežno završava u SNS-u.

Pre svega, Gejb Eskobar i Kris Hil neće Vućiću ništa “nuditi”, nego će ga prosto naterati da se ponaša onako kako je obećao, ili će prosto odgovarati pred sudom za korupciju u regionu čije formiranje SAD već dugo najavljuju. To ne bi bio ni prvi ni jedini takav slučaj da SAD prosto optuže nekog izvršioca u nekoj drugoj zemlji i privedu ga pravdi. To se desilo i Slobodanu Miloševiću, Vučićevom šefu.

Hil i Eskobar nisu seka Perse sa kojima kojekakvi “suverenisti” i slične dobro plaćene brkajlije i njihovi drugari mogu da se prepucavaju preko portala, niti sa kojima nekakav SNS može da igra igrice bez zaštite Angele Merkel i bez gluposti i političke destruktivnosti Donalda Trampa i njegovih Godfrija. Činjenica da se čovek koji se ofirao sa Vučićem, a koji je vodio američku ambasadu u vreme Trampovog predsednikovanja, povlači na polovini mandata, više je nego jasna poruka šta čeka režim i njegove sendvičare i sendvičarke. Tu treba biti jasan, otvoren i realan.

Vojin Rakić i ja smo napisali tekst u kome smo jasno izneli šta su zahtevi SAD i šta će Vučić morati da isporuči. Ono što će njemu eventualno biti “ponuđeno” zauzvrat od SAD je da izabere kako će se povući sa vlasti i kako će provesti političku penziju. Imajući u vidu Belivuka, Hrkalovićevu, predsednike sudova, tužilaštvo i sve ono što mu predstavlja karijerni bagaž i što mu se stavlja na teret, Vučić bi napravio odličnu “trgovinu” kada bi mirno otišao sa vlasti bez nekih posebnih posledica. Uveren sam da je on toga svestan i da je to ono najbolje čemu se nada. O nekakvim “ponudama” daljih političkih projekata ne može biti ni govora.

Uostalom, Daniel Server mu je to više nego jasno i direktno, diplomatskim jezikom, rekao u svom poslednjem intervjuu.

Daniel Server je jedan od glavnih analitičara i stratega američke spoljne politike u ovom regionu čija je svaka izjava do sada, bez ijednog izuzetka, dovodila do drastičnih posledica i promena u američkoj politici prema Srbiji. Stoga, kada Daniel Server kaže da je “gotovo”, a to je izjavio u svom nedavnom intervjuu, to onda znači to i ništa drugo. Nema ponuda. Nema dogovora. Kraj. Gotovo. Politička penzija. Ili odgovornost pred sudom za sve što je nerešeno, od nestanaka ljudi do masovne korupcije i masovnih pravosudnih zločina tokom poslednjih godina.

Desničarsko nazivanje američkog državnog sekretara Blinkena i izaslanika za Balkan Eskobara “jastrebovima” govori o primitivnom diskursu koga desničari nikako da se oslobode. Blinken nije nikakav “jastreb”, nego obrazovan, kulturan čovek sa jasnim principima i politikom prema Balkanu, koju deli sa predsednikom Bajdenom, a ta politika je da se kriminal i korupcija, kao i stalno prostačko trgovanje konfliktima i teror nad prozapadnim intelektualcima u Srbiji, moraju konačno oštro kazniti. Tu nema ničeg “jastrebijeg”. Radi se o elementarnom poštenju i principijelnosti koja se desničarima, tim najkorumpiranijim ljudima na političkoj sceni u Srbiji, koji su spremni da se prodaju za naučni projekt, za direktorsko mesto, za malo para, za stan, čini kao pretnja nekih “jastrebova”.

Kad je neko kokoška, normalno je da se boji “jastrebova” i da ih vidi i gde ih ima, i gde ih nema.

Međutim, dok Vučić pregovara o svom odlasku (jer to je jedino o čemu može da pregovara, kao što je to jedino mogao i Ivo Sanader svojevremeno u Hrvatskoj), pitanje koje se postavlja i za američku administraciju zaduženu za Srbiju, koja će sada biti fokusirana u samoj američkoj ambasadi u Beogradu, i za pristojno društvo u Srbiji, je kako tačno postupiti sa smradom koji se širi iz piramide kriminala i korupcije koja ostaje iza ovog režima.

Sa smradom pokvarenog, nekompetentnog i kriminalnog pravosuđa, čast izuzecima, sa smradom kojekakvih Hrkalovićki i njenih vedeta i naslednica po raznim ministarstvima, raznih državnih sekratara i sekretarki, raznih poslušnika i ništarija, večitih i novih DB kadrova i provokatora kojima je Beograd premrežen uzduž i popreko?

Slobodan Antonić je lepo opisao to kako predsednik Bajden vidi rešenje ovog problema: on se zalaže za javna suđenja i pogubljenja, i to masovna (https://izmedjusnaijave.rs/%d1%82%d1%80%d0%b5%d0%bd%d1%83%d1%82%d0%b0%d0%ba-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%b8%d0%bd%d0%b5/).

Predsednik Bajden je pokazao da ima posebnu averziju prema krađi, kriminalu i korupciji pravosuđa, pa je američka politika prema Srbiji otuda toliko zainteresovana za kriminalne sudije i tužioce. Ta hladna jeza koja se uvlači u sve one koji su radili za SNS, donosili kriminalne presude protiv njenih protivnika, špijunirali ih, otimali im decu, sasvim je na mestu.

U pravu su desničari u svojoj tugaljivoj depresiji zbog najnovijeg razvoja događaja. Nema rušenja Bosne. Neće biti opraštanja lupetanja i potkopavanja bosanskih institucija koje se sprovode po nalogu Vučića i dan danas, dok pišem ovaj tekst.

Kada Milorad Dodik kaže da “nije budala da se junači pred Amerikom”, on jasno kaže šta oseća, i to dok dolazi na noge Vučiću da mu raportira da je izvršio glupost koju mu je ovaj naložio, čime je Dodik sebe izložio gnevu demokratskog sveta.

Kada najavljuje svoj odlazak, Dodik zna šta govori.

Dodik zna šta sledi.

Svi su oni u pravu.

I Antonić je u pravu.

Ovo je endgame.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *