Breaking News

Zašto Disciplinskog tužioca VSS i Visoki savet sudstva treba ispitati iz materije etike

0 0

U samom vrhu pravosuđa, koje je u Srbiji možda najtačnije opisivo kao obično leglo otrovne režimske nepravde prema građanima, nalazi se koncentrisan niz problema celog ovog sektora. Pre svega, radi se o lošem i neprofesionalnom radu i neznanju, koje se onda prevodi i u etički problematično ponašanje, jer tamo gde nema pravnog i etičkog znanja, zloupotreba je prirodna kompenzacija.

Pre izvesnog vremena, podneo sam disciplinsku prijavu Disciplinskom tužiocu VSS protiv jedne sudije koja je činila brojne zloupotrebe, od kojih je možda najočiglednija ta što je na društvenim mrežama reklamirala svoje neprimerene usluge, koje su, blago rečeno, nespojive sa sudijskom funkcijom, a uz to je otvoreno reklamirala i advokatske kancelarije, što takođe predstavlja tešku zloupotrebu sudijske funkcije.

Nekoliko meseci kasnije, od Disciplinskog tužioca dolazi rešenje od odbačaju moje disciplinske prijave kao neosnovane, bez pominjanja desetina dokaza koje sam dostavio o tome šta je prijavljena sudija dokumentovano radila po društvenim mrežama.

U međuvremenu, od druge sudije, takođe na dužnostu u VSS, dobio sam i dopis iz koga se vidi da uopšte ne poznaje pojam “pritiska na sud”, da nije upoznata sa najelementarnijom literaturom koja obrađuje taj pojam u jurisprudenciji, kao i da ne zna svoje nadležnosti, naime činjenicu da Visoki savet sudstva nije ovlašćen da bilo šta “nalaže” građanima, nego je isključivo nadležan za sudije. Ova vrsta neznanja karakteriše veliki broj studenata Pravnog fakulteta, ali je ipak poražavajuće da neko ko je taj fakultet završio i nosilac je funkcije u najvišem sudu u zemlji deli istu količinu neznanja o elementarnim pojmovima u jurisprudenciji kao studenti druge ili treće godine tog fakulteta.

Opisani primer govori slikovito o stanju u srpskom pravosuđu, i pokazuje zašto je izmena ustava kojom je ovom i ovakvom pravosuđu dat sopstveni budžet i potpuna nedodirljivost od parlamenta pogrešna, zašto ona dodatno pogoršava već katastrofalno stanje u pravosuđu, i zašto će zahtevati još radikalnije rezove i promene da bi se to stanje iole ispravilo.

Ceo postupak koji VSS vodi, grupica nosilaca interesa jednog esnafa koja upravlja pravosuđem proglasila je “tajnim”, tako da se i sami postupci skrivaju od javnosti. Neke informacije koje sipe o katastrofi u stručnom, psihološkom i moralnom profilu aktera ovog konglomerata zloupotrebe i nekompetentnosti, a koje se vide iz retkih suočenja sa kompetentnim sudijama, poput par suočenja sa sudijom Miodragom Majićem, pokazuju kakva je stručna i etička katastrofa u vrhu sudskog pravosuđa.

Zbog svega navedenog, nije čudo da je sudstvo deo vlasti koji uživa najniže poverenje građana, o kome postoji utisak u javnosti da je najnestručnije i najkorumpiranije, i da postoji potreba da se ono prvo lustrira i podvrgne tranzicionoj pravdi.

Međutim, nezavisno od tranzicione pravde i lustracije, neophodno je da se organizuje provera znanja ljudi u srpskom pravosuđu, pre svega na vrhu sudske vlasti, iz elementarnih oblasti, kao što je etika. Radi se o osobama koje ne samo da nemaju apsolutno nikakve kvalifikacije iz etike, a pozivaju se na etiku, imaju Etički odbor (u kome nema ni jednog stručnog etičara), i donose odluke koje su uglavnom etički katastrofalne, nego ti ljudi čak nikada nisu ni slušali etiku. Drugim rečima, sudije u Srbiji prosto nemaju pojma šta je to etika, oni su potpuni diletanti u tom pogledu, a na vrhu sudske vlasti se nalaze ljudi koji, u sklopu svog napredovanja na taj nivo pravosudnih funkcija, nisu smatrali za shodno da se dodatno obrazuju ni u pravu, ni u etici, pa tako retko ko od njih ima neku poslediplomsku kvalifikaciju, objavljenih radova je malo i obično ne valjaju ništa, tiču se sudske prakse, i, naravno, u 99% slučajeva su na srpskom, jer međunarodno publikovanje za naše sudije je na nivou raketne fizike u kombinaciji sa mehanikom plazme.

Nizak nivo obrazovanja i etičke osposobljenosti vrha srpskog pravosuđa zahtevaju preispitivanje samih temelja pravosudnog sistema u kome je moguće da neko sa “klot” 4 godine redovnih pravnih studije (koje veliki broj njih studira po 10 godina) sebe smatra kompetentnim pravnikom, iako je to nivo obrazovanja prosečne sekretarice u stranim firmama.

Bez provere znanje posebno sudija, a naročito vrha pravosudne vlasti, nema nikakve nade da srpsko pravosuđe može iole početi i da liči na – pravosuđe.

 

Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

Leave a Reply

Your email address will not be published.