Breaking News

Tužioce uključiti na listu za sankcije Stejt Departmenta

Pre kratkog vremena, predsednik Višeg suda u Beogradu, Aleksandar Stepanović, dao je nekoliko intervjua, od kojih je najvažniji onaj dat istraživačkoj mreži KRIK, u kojima je ukazao na nerad Višeg tužilaštva u Beogradu u pogledu procesuiranja krivičnih dela korupcije.

Ta izjava je vrlo važna, jer ona dolazi od predsednika neposredno nadležnog suda koji bi, da Više tužilaštvo radi, trebalo da sudi za ta dela korupcije.

U Višem tužilaštvu postoji posebno odeljenje za suzbijanje korupcije. Tim odeljenjem rukovodi zamenik Višeg tužioca Brankica Marić.

Višim tužilaštvom kao celinom rukovodi viši tužilac u Beogradu, Nataša Krivokapić. Ona se lako da definisati: Zagorka Dolovac u telu Nataše Krivokapić.

Radi se o tužilaštvu koje faktički uopšte nije prisutno u javnosti, koje ne procesuira korumpirane sudije (za razliku od hrvatskog tužilaštva, koje to redovno radi, zajedno sa policijskom službom USKOK, i upravo je uhapsilo trojicu visoko pozicioniranih sudija zbog korupcije).

Više tužilaštvo je “usko grlo” borbe protiv korupcije u Srbiji, i to one vrste korupcije koja davi Srbiju u opštem smislu. Da ono radi kvalitetno i stručno, umesto što se zamenici koji rade u njemu u narodu kolokvijalno nazivaju “odbacivačima krivičnih prijava” a ne zamenicima tužioca, Stepanovićev sud bi imao šta da sudi. Ovako, ako neko ko je nadležan da sudi za korupciju, ko vidi u kakvom društvu živimo, i ko godinama vidi kako Više tužilaštvo radi, kaže da se ne gone dela korupcije, to jednoznačno znači da odgovorni za rad Višeg tužilaštva u Beogradu moraju biti sankcionisani u okviru opšte politike borbe za dalju nesmetanu demokratizaciju Srbije i Zapadnog Balkana.

To naravno nije promaklo ni Bajdenovoj Administraciji i institucijama EU.

U okviru Višeg tužilaštva postojii i specijalno odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala, koje je nadležno za suzbijanje korupcije među sudijama i tužiocima, koje, koliko je nama poznato, takođe nije uhapsilo ni jednog sudiju i ni jednog tužioca o kojima vrišti javnost. Dok se u Hrvatskoj, nakon obelodanjivanja korupcije sudije u slučaju Mamić, te sudije hapse i određuje im se pritvor, u Srbiji mediji izveštavaju, a građani otvoreno izjavljuju da im se traži novac u socijalnim službama i u sudovima, da sudovi presuđuju nezakonito za mito i po političkim diktatima (pogotovo osnovni sudovi), a Više tužilaštvo nije uhapsilo ni jednog jedinog sudiju, ni jednog jedinog socijalnog radnika, ni jednog jedinog javnog službenika, osim nesrećnog predsednika opštine Palilula i jednog policajca, i to ko zna zbog čega i po čijem nalogu.

Posle izvesnog broja naših obraćanja Bajdenovoj Administraciji direktno, američkom Stejt Departmentu direktno, bilo kao individue, bilo u ime pokreta Novi 6. oktobar, ali i posle obraćanja preko ambasade SAD u Beogradu (preko javnosti), američki predsednik Bajden je potpisao naredbu koja omogućava da se svi pojedinci koji učestvuju u stvaranju društvene nestabilnosti na Zapadnom Balkanu (čitaj u Srbiji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, zemljama koje još nisu članice NATO) individualno stave pod sankcije SAD.

Te sankcije podrazumevaju zabranu ulaska u SAD i zamrzavanje imovine. Međutim, one u svom praktičnom značaju idu mnogo dalje, jer podrazumevaju da će zemlje koje prate politiku SAD, a to su sve članice NATO, a samim tim i članice EU, primeniti mere prema tim licima. To znači da nema više letovanja u Hrvatskoj, Bugarskoj, pa ni Crnoj Gori, da nema putovanja u Pariz na medeni mesec ili na zlatnu svadbu, a o letovima za London u šoping da ne govorimo. Takođe, novac koji drže u stranim bankama neće moći da podignu, a pošto se neretko radi o pokradenom novcu, nadamo se da će u dogledno vreme biti i vraćen građanima Srbije. Sankcije SAD veoma bole. Bole režimske kriminalce. Za pristojne građane Srbije one su blagodat.

Ovakve sankcije se primenjuju prema onim licima, u onim zemljama, u kojima ne funkcioniše pravosuđe, a opšti je konsenzus, i Evropske unije, i građana Srbije, da u Srbiji pravosuđe ne funkcioniše.

Kao i cela opozicija u Srbiji, kao i cela pristojna javnost, mi podržavamo sudiju Stepanovića i njegove zaključke u navedenim izjavama i intervjuima, i pozivamo administraciju SAD da se seti braće Bitići, i da razmisli o skorijem slučaju Vladimira Cvijana.

Braća Bitići, Albanci sa američkim državljanstvom, dakle američki građani, osuđeni su na jugu Srbije za banalni prekršaj neovlašenog prelaska državne granice. Izrečena im je neka zatvorska kazna, koju su oni odslužili. Posle tih 15 ili 30 dana u zatvoru, oni su bili slobodni ljudi, koji nisu učinili nikakvo teško krivično delo. Međutim, umesto da odu svojim putem, došle su neke ništarije u uniformama policije, uzeli ih iz zatvora, odveli na neki svoj poligon, i tamo ih – ubili. Zlikovački, sramno, kukavički, zločinački.

Ubice braće Bitići još uvek nisu privedene pravdi. Postoje indicije da su komandujući oficiri danas funkcioneri vladajuće stranke. Da li je Više tužilaštvo u Beogradu preduzelo mere da istraži i procesuira lica iz svoje nadležnosti u vezi sa ovim teškim zločinom, jer upravo je ono nadležno za ovu vrstu krivičnih dela?

Ove godine, novinari magazina Tabloid otkrili su da je političar i advokat Vladimir Cvijan, bivši savetnik Aleksandra Vučića koji je došao u težak sukob sa njim, pre više od tri godine, “isplivao” iz Dunava, u januaru mesecu, u odelu i cipelama. Potom je kremiran po hitnom postupku a njegov pepeo je sahranjen tajno, na delu groblja za beskućnike, u urni bez prezimena.

Više tužilaštvo tri godine nije obavestilo javnost o ovoj smrti, dok su svi mislili da je Cvijan živ, a predmet je arhiviralo sa zaključkom da “smrt nije sumnjiva”.

Da li treba još nešto reći?

Imali smo prilike da pregledamo neke od odluka Višeg tužilaštva u Beogradu, u posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije. To što smo videli je stručno i moralno skaredno: “vrćenje predmeta” da bi se odbacili, kvaziproveravanje bez prikupljanja obaveštenja preko policije, bez pritvaranja onda kada postoje očigledni zakonski uslovi za predlaganje pritvora, traženje “mišljenja” o krivičnim prijavama od samih prijavljenih javnih službenika. Ukratko: najneverovatnije stvari.

U jeku trgovine decom u Srbiji, Više tužilaštvo nije uhapsilo ni jednog prijavljenog, a po našim saznanjima postoji veliki broj krivičnih prijava u kojima se apostrofiraju ista lica iz socijalnih službi i nadležnog vladinog ministarstva, koja su sada prebegla u novoosnovano ministarstvo, ali su i dalje i tu dostupna organima gonjenja.

Pozivamo Stranku slobode i pravde, Narodnu stranku, Demokratsku stranku i sve ostale opozicione snage da otvore pitanje rada Višeg tužilaštva u Beogradu i pozivamo Stejt Department da prilikom dopunjavanja liste sankcionisanih lica nikako ne zaboravi one koji zloupotrebljavaju, ili ne vrše, svoju tužilačku ili sudijsku funkciju, dopuštajući time da se korupcija otima kontroli i da se narušava društvena stabilnost i red, a samim tim i društveni mir na Zapadnom Balkanu.

Pozivamo pravnike u pravnim savetima opozicionih stranaka da se pozabave prikupljanjem podataka i analizom stručnosti rukovodilaca tužilaštava, a posebno tužioca i zamenika u Višem tužilaštvu u Beogradu: od optužnica i optužnih akata koji su im po tri puta vraćani od suda, do neulaganja prigovora i žalbi na procesne odluke o isključenju ključnih dokaza (afera “Kofer” i druge afere), do onoga o čemu govori Stepanović: nerada i faktičkog zataškavanja ogromne korupcije u javnom sektoru i pravosuđu.

Pozivamo Mariniku Tepić i Stranku slobode i pravde da se pozabavi ovim najtežim bolom ove države, propalim pravosuđem, i onima u njemu koji ga uništavaju svojim neradom ili selektivnim radom protiv protivnika režima.

Pre svega, upućujemo predlog Stejt Departmentu da, nakon potpisivanja naredbe o proširenju kruga lica koja će biti individualno predmet sankcija SAD na ona koja učestvuju ili ne sprečavaju korupciju, što pre na tu listu uključi one koji nisu i još uvek ne procesuiraju korupciju u javnom sektoru naočigled predsednika Višeg suda, koji upravo za te stvari treba da sudi.

Kakve su još indicije potrebne da bi se zaključilo da je ne samo još veći broj sudija i predsednika sudova, već i tužilaca zreo, da ne kažemo “prezreo” za sankcije?

Prof. dr Aleksandar Fatić, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu

Prof. dr Vojin Rakić, Instut društvenih nauka, Beograd

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *