Breaking News

Tajna nezavisnih medija

U zemlji u kojoj postoje istinski nezavisni mediji, vlast kao što je sadašnja srpska vlast ne bi mogla da traje 9 godina.

Nezavisni mediji možda nisu tako brojni kao režimski, ali su jednako kooperativni, mlaki i bezubi, čime oni faktički čine lošu uslugu građanima koji pate pod ovom vlašću.

Takozvani nezavisni mediji sarađuju sa vlašću.

Oni nisu u vlasništvu države ni ličnosti koje čine vlast, ali je njihova uređivačka politika ono o čemu se u Svetom Pismu piše kada se kaže da ne budemo mlaki, jer ako smo mlaki, odvratniji smo Gospodu nego da smo hladni. Budimo vreli od strasti za pravdu, istinu i milost među ljudima.

Ovaj princip se može direktno primeniti na takozvane nezavisne medije u Srbiji.

Prvi put sam posumnjao u ovo tokom svoje dugogodišnje, sa prekidima, saradnje sa listom “Danas”.

Pre nekog vremena, kada je na vlasti bio sadašnji esejista i kukalački autor apela građanima, Boris Tadić, bilo je govora o tome ko će biti ministar spoljnih poslova Srbije.

Ja sam tada napisao tekst u “Danasu”, čiji je urednik bio Zoran Panović, u kome sam smatrao da ministar spoljnih poslova treba da bude Ivan Vejvoda, koji se u javnosti pominjao kao kandidat, jer je on iskusan čovek u međunarodnim odnosima, sa odgovarajućim obrazovanjem i iskustvom, a nikako ne Vuk Jeremić, koji je tada bio jedna alternativna ličnost na političkoj sceni, bez iskustva, jedan neuspeo eksperiment Borisa Tadića zbog koga se on sada otvoreno kaje i vajka.

“Danas” je tada objavio “reagovanje” (kasnije će se pokazati da je to strukturno manir “Danasa”) nekog čoveka čijeg imena ne mogu da se setim, koji je tada bio saradnik Vuka Jeremića, a u međuvremenu se obrukao jer su snimljene njegove rasističke opaske o samom Vuku Jeremiću, i njegove uvredljive opaske o Mariniki Tepić, pa je izbačen iz politike. Taj čovek je napisao tekst o meni u kome me, kao potpuno nezavisnu ličnost, kao nekoga kome su u to vreme po urgencijama Tadićevog “savetnika za medije”, inače po vokaciji pevača lakih nota i sadašnjeg poltrona aktuelnih vlasti, ukidane kolumne u novinama, optužio za “dodvoravanje”, mada ne kaže kome (valjda Ivanu Vejvodi, koji tada takođe nije imao nikakvu funkciju, i koga samo površno poznajem). Neposredno nakon ovog sramnog teksta, taj čovek čijeg imena ne mogu da se setim otišao je, otvoreno se dodvoravajući svom drugaru Jeremiću,  sa njim kao “specijalni savetnik”, u Nju Jork i odatle slao slike tinejdžerskog stila sa balkona nekakvih luksuznih hotela gde su njih dvojica trošili naše novce.

Istina, neposredno nakon ovog sramnog teksta čoveka koji se dodvoravao svima, pa čak i Vuku Jeremiću, o kome je i tada mislio da kao ljudsko biće manje vredi zato što pripada drugoj etničkoj grupi, što je kasnije i izjavio, “Danas” je objavio moj odgovor toj i takvoj političkoj poluličnosti, jer tada je urednik bio Zoran Panović.

Posle toga, više godina, nisam više pisao za “Danas” ni za bilo koje druge novina, ali sam ponovo počeo od korona perioda.

Posle nekoliko mojih tekstova, u “Danasu” je opet, po starom maniru, osvanulo “reagovanje”, ovog puta nepotpisano reagovanje neke opskurne grupe koja me neartikulisano (što nije čudno) upućuje kako ih nepravedno kritikujem jer su oni divni ljudi koji, eto, pomalo trguju ljudima, posebno decom, ali ima tu i pristojnog sveta.

Ovo “reagovanje” ne bi bilo toliko čudno da u njemu nije naveden naslov mog teksta koji nikada nije objavljen u “Danasu”, jer je taj naslov u međuvremenu promenjen. Sadržaj teksta je isti, ali je verzija o kojoj govori “reagovanje” i naslov na koji se eksplicitno, dva puta u tekstu, poziva, onaj naslov koji postoji samo u mom računaru.

Jasno je, dakle, da je neko upao u moj računar (zna se ko to može da bude pod režimom ove fašističke falange) i da je, u saradnji sa “Danasom”, brljao i pisao nepotpisana “reagovanja” na neobjavljeni tekst.

Samo u Vučićevoj Srbiji moguća je ovakva kombinacija totalne moći da se upada u nečije privatne računare i totalne nekompetentnosti da se čak i 2 strane teksta napišu tako da se ne prizna direktno da ste upali nekome u računar.

“Danas” je tu svinariju objavio.

I to nije sve.

Posle toga mi se obratio urednik “Danasa”, koji je tražio da mu pošaljem jedan, pa drugi odgovor na tu svinjariju. Ja sam odgovor poslao, ali ni jedan odgovor nikada nije izašao u “Danasu”!

Ljudi u Srbiji su se pokrenuli na ekološke proteste, na građanski bunt protiv uništavanja urbanih jezgara gradova, protiv bezočnih građevinskih projekata u zaštićenim zonama, protiv trovanja zemlje, vode i vazduha. Ljudima u Srbiji je sve više jasno da se moraju boriti na način građanske neposlušnosti, a da od “nezavisnih medija” nema mnogo vajde.

Borba protiv fašizma mora biti oštra, dosledna i dobro argumentovana. Ona ne može biti poput javne politike puzajuće izdaje koju sprovodi ovaj režim: pritajeno kevtanje protiv gospodara koje nikada ne prelazi u režanje, a kada gospodar pripreti svojom senkom, ono prelazi u milozvučno cviljenje.

To je neprihvatljiva uređivačka politika za časne ljude i za nezavisne medije.

To je politika mlakosti koja je i Bogu i ljudima odvratna.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *