Breaking News

Šta bi Hajdeger rekao Borivoju Boroviću

Dvehiljadite godine, oktobra meseca, neposredno posle čuvenih događaja 5. oktobra, kada je oboren Slobodan Milošević,  Borivoje Borović, tada član predsedništva Srpskog pokreta obnove, isključen je iz te stranke nakon što se okrenuo protiv Vuka Draškovića i rukovodstva stranke. U to vreme, Borović je o svom doskorašnjem prijatelju i političkom savezniku Vuku Draškoviću i stranci u kojoj je bio član predsedništva izjavljivao da je “SPO najveća diktatorska stranka Srbije”, a kada ga je Glavni odbor SPO isključio iz stranke, on je izjavljivao da je i Glavni odbor SPO “izmanipulisan”. U to vreme, Vuk Drašković je ponašanje Borivoja Borovića jasno opisao rečima: “Nečasno je i nemoralno iz svoje kuće ići na ulicu i govoriti – ne sviđa mi se žena, dete, parket”.

Neposredno nakon toga, dakle već u oktobru 2000., Borović saziva, iz svoje kancelarije, inicijativni odbor nove stranke i postaje “v.d. predsednika” novoformirane stranke “Pravda”, u kojoj su za funkcionere takođe postavljeni i bivši visoki funkcioneri SPO Milan Miković i Branislav Jovanović. Borović tada javno izjavljuje da je u stranci “advokatski lobi”, što je presedan u demokratskoj praksi da neko tako otvoreno priznaje korporativni karakter stranke koju formira.

Žak Lakan je pisao o tome da je naše nesvesno “rasuto u našem jeziku”. To je jedan od najmoćnijih alata za analizu u psihoterapiji. Pitam se, čitajući Lakana, da li ovaj jezik koji je Borović tada koristio, govoreći o “advokatskom lobiju” u politici, u stvari govori o njegovom razumevanju veze advokature i politike, da li je to možda objašnjenje njegovog istovremenog angažovanja u te dve oblasti, i možda objašnjenje njegovih transfera nazad iz politike “u advokaturu”, da bi se opet vratio u politiku.

Postoji jedan univerzalan princip za analizu motiva za postupke u javnoj sferi, koji se primenjuje i u pravu, a to je princip sadržan u pitanju: “ko je od nekog postupka neke osobe imao korist?”.

Stoga se pitam: ko je imao korist od izlaska Borivoja Borovića iz SPO i njegovog okretanja protiv Vuka Draškovića i te stranke tada, 2000. godine, i ko ima koristi od njegovog izlaska iz predsedništva Narodne stranke baš sada, pred izbore. Možda opozicija? Neka čitaoci sami procene, a Borivoje Borović kao političar i javni delatnik, ove odgovore duguje javnosti, jer se radi o njegovom političkom delovanju u dužem periodu.

Nakon opisanih događaja, SPO je ubrzo propao, novoosnovana stranka “Pravda” se nije nikada ozbiljno ni takmičila za vlast, a njen jedini faktički politički efekat, možda slučajan, ali nesporan, bio je uništenje SPO kao vodeće opozicione stranke.

I danas je Borivoje Borović ponovo, kao član predsedništva jedne opozicione stranke, neposredno pred donošenje odluke o izlasku na izbore i u teškoj političkoj situaciji, a odmah nakon najave Vuka Jeremića da se sprema udar duboke države na stranku zbog razobličavanja zloupotreba u BIA prema njihovom članu, napustio predsedništvo te stranke.

Da li je ova paralela u ponašanju Borivoja Borovića koincidencija? Možda jeste. Evo, ja ga opet pozivam na suočenje pred kamerama da o tome razgovaramo i da to, kao političar, objasni javnosti.

U novinskim izveštajima o naprasnom izlasku Borivoja Borovića iz Narodne stranke navodi se da on hoće da se “vrati advokaturi”. Pošto se u retorici Borivoja Borovića ponavljaju te reči “advokatura” i “advokatski lobi” u kontekstu politike, bilo bi potrebno da se Borivoje Borović pojavi u javnosti i objasni kako shvata advokaturu, a kako “advokatski lobi”, da li su za njega to iste ili različite stvari, a sve to u kontekstu jedne male diskusije na koju ga ja ljubazno, demokratski i kulturno, po drugi put pozivam, radi razjašnjenja ovih pojmova u javnosti.

Pozivam Borivoja Borovića da dostavi svoje diplome (ima li samo jednu ili više), podatke o tome koliko je studirao i sa kakvim prosekom je završio studije, da vidimo kakav je to on pravnik po obrazovanju. Diploma i uverenje o položenim ocenama su javne isprave izdate od javnih visokoškolskih ustanova. Dakle, ne bi trebalo da bude problem za jednog vrhunskog pravnika da te isprave stavi na uvid javnosti.

Ja ne tvrdim da je Borivoje Borović dobar ili loš pravnik, jer to ne znam, ali mi ovo pominjanje “lobija” i ovaj obrazac u ponašanju kao političara sa pozivanjem na “advokaturu” i “advokatski lobi” stvara konfuziju, pa bih voleo da ga lično pitam, javno, kao političara i kao advokata, o nekim osnovnim pojmovima iz prava i iz političke teorije i političkog sistema, prosto da razjasnimo kako on shvata demokratiju i izlaske iz stranaka pred izbore, a i kako shvata pravo. To bi bilo korisno javnosti, jer bi mogla dosta toga da nauči i shvati.

Radi se o legitimnom pitanju, jer Borivoje Borović vodi kancelariju u kojoj se odvijaju politički značajni postupci, a u svojim izjavama u javnosti upravo te postupke potencira. Tako, na primer, nakon što je napustio predsedništvo Narodne stranke neposredno pred donošenje odluke o izlasku na izbore protiv Vučića, zajedno sa čovekom koji je svoj odlazak iz stranke obrazložio, između ostalog, i time što je Narodna stranka “preagresivna” prema režimu i “ne hvali ono dobro što režim radi”, Borović posredno, preko novine “Danas”, navodi da se “vraća advokaturi”, a u istom tektu se navodi da on, eto, postupa u političkim predmetima, poput predmeta Marije Lukić za seksualno uznemiravanje, koji predmet je dobio upravo dok je bio na funkciji u Narodnoj stranci, i koji je intenzivno medijski praćen dok je Borivoje Borović bio član predsedništva Narodne stranke.

U advokatskom profilu Borivoja Borovića, dakle, ima i politike, i medija, i on to ne krije, što je pohvalno. Stoga ga pozivam da dostavi ono što jedino nedostaje i nije dostupno: ono najprostije, najjasnije i osnovno: podatke o ocenama sa fakulteta i godinama studiranja. Dakle: podatke o obrazovanju.

Na poziv da to dostavi, Borivoje Borović ne odgovara.

Na kraju, hajde da razjasnimo taj fenomen o kome je Vuk Jeremić govorio u vezi sa sudbinom svoje stranke, naime fenomen “duboke države”.

Suština opozicionog delovanja i političkog delovanja uopšte je integritet. Vilhelm Henis je svojevremeno napisao čuvenu knjigu Etika i politika, čija je osnovna teza da je moral osnova politike, da je politika, u Aristotelovom duhu, najmoralnija profesija. U najmoralnijoj profesiji ima mesta samo za moralne ljude, a ono što Vuk Jeremić naziva “dubokom državom” predstavlja pretnju i opozicionim strankama i integritetu, kako u politici, tako i u društvu.

Ono što se danas naziva “dubokom državom” u stvari je fenomen gutanja morala od strane dubokih struktura korupcije i klijentelizma vlasti. To je deo šireg fenomena opšteg nemorala.

Nezavisno od prethodnog, fenomen “duboke države” je bitan za razumevanje političke scene. Radi se o fenomenu lažnih struktura i lažnih aktera koje angažuje država da, u ime države, odnosno njenih službi, podrivaju građansko društvo i politički pluralizam. Stoga je Jeremićeva teza vrlo ozbiljna.

Hajdeger je o ovom fenomenu govorio kao o pretnji ništavila, kao o onom mračnom segmentu brige koji se pervertuje u korupciju, u laž, u prevaru, u sebičnost. On je projekciju brige za budućnost video kao jednu sliku čoveka, a naše kompletno postojanje je sagledavao kao pokušaj da damo smisao svojoj konačnosti suprotstavljajući se stalno pretećem, zjapećem “ništa” o kome ne možemo ništa reći.

Hajdeger je pisao da smo svi bića upućena ka svojoj konačnici u kojoj ostvarujemo one intencionalne, moralno napregnute odnose od kojih zavisi kako ćemo biti doživljeni, kakav ćemo trag ostaviti, i kakvo će biti naše egzistencijalno iskustvo.

U tom smislu zanimljivo je razmotriti šta bi Hajdeger rekao danas, šta bi rekao Borivoju Boroviću, u vezi sa njegovim političkim potezima, kao i šta bi rekao Vuku Jeremiću, u smislu njegovih navoda o stanju njegove stranke. Radi se o važnim teorijskim temama koje zahtevaju dijalog.

Siguran sam da su sve ovo teme o integritetu politike i o razlozima za političke odluke o kojima bi razgovor sa Borivojem Borovićem bio dragocen za javnost.

Stoga ponavljam svoj poziv Borivoju Boroviću na javni razgovor, na najljubazniji i najdemokratičniji način.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *