Breaking News

Precizan metod za demontiranje vlasti

Način da se Aleksandar Vučić i njegov režim sklone sa lica Srbije isti je kao i način kojim je sklonjen Slobodan Milošević, Vučićev, Vulinov, Dačićev i šef ostalih pripadnika sadašnjeg režima.

Taj način je već počeo da primenjuje američki predsednik Džozef Bajden.

Prvi korak je da se identifikuje bolna tačka, odnosno glavna slabost režima.

U slučaju Slobodana Miloševića, to su bili ratni zločini.

Pošto domaći sudovi nisu bili u stanju da sude za ratne zločine, a domaće tužilaštvo je bilo skoro isto toliko loše koliko je sadašnje tužilaštvo u Srbiji, formiran je Međunarodni tribunal za ratne zločine na području bivše Jugoslavije.

Kao što znamo, i sam Milošević, ali i ključni ljudi njegovog režima (nažalost ne i ovi koji sada upravljaju Srbijom) završili su svoju karijeru upravu u Hagu, u ovom sudu.

U slučaju Aleksandra Vučića glavna slabost režima je istovremeno njegova glavna strategija za opstanak na vlasti: masovna korupcija.

Režim ne samo da krade, da je sam korumpiran, nego on korumpira sve koje može, pa i građane, bukvalno dajući im keš od kredita koje će oni sami plaćati, stvarajući tako iluziju da im je dao nešto što nije već njihovo, da bi kupio glasove.

Da bi strategija korupcije opstala, režim naravno koristi pravosuđe kao instrument korupcije, umesto da ono bude sredstvo za borbu protiv korupcije. Najbolji primer su tužilaštva i osnovni sudovi, koji više liče na livadu na kojoj se trguje stokom, nego na institucije.

Stoga je predsednik Bajden, na inicijativu građanskog društva iz Srbije, doneo Izvršnu naredbu o stavljanju pod sankcije SAD pojedinaca koji promovišu ili tolerišu korupciju, sa posebnim naglaskom na Srbiju.

Ekvivalentno tome, planirano je otvaranje Međunarodnog tribunala za korupciju.

Kao što je režimu Slobodana Miloševića slomljena kičma pomoću tribunala za ratne zločine u Hagu, tako će režimu režimu Aleksandra Vučića biti slomljena kičma pomoću tribunala za korupciju, možda takođe u Hagu.

U međuvremenu, potrebno je da se uspostave stvarni nezavisni mediji, bar elektronski portali, koji će informisati građane Srbije, jer sve više navodno nezavisnih medija u Srbiji sada liči na državne medije.

Nema gore stvari od bezubih “nezavisnih” medija u kojima tekstovi oponenata režima pre objavljivanja završavaju pred očima državne bezbednosti, objavljuju se isključivo bljutave ili polubljutave kritike vlasti, i vodi se uređivačka politika pod sloganom “Dobro jutro čaršijo, na sve čet’ri strane”.

Ima jedan stav u Svetom pismu koji kaže, budite vrući, vreli voljom za pravdu, a ne budite ni vrući ni hladni, jer bolje budite hladni nego ni vrući ni hladni.

Nema odvratnije stvari od mlakosti i mlake uređivačke politike.

Zato je za rušenje vlasti neophodna uloga SAD uz jasna uputstvo ljudi od integriteta i jasnog opredeljenja u Srbiji, i zato nisu u pravu one redakcije koje u “redakcijskim komentarima” omalovažavaju ovu meru pozivajući na “unutrašnju akciju u Srbiji”

Koju unutrašnju akciju? Onakvu kakvu predstavlja njihova uređivačka politika? Ni vruću ni hladnu?

Tako će da menjaju vlast?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *