Breaking News

Pismo Patrijarhu Porfiriju: Povucite blagoslov dušegupcima

Vaša Svetosti.

Postoji mnogo pitanja u Srbiji o kojima SPC nije zauzela dovoljno prihvatljiv stav za jedno demokratsko društvo verujućih hrišćana. Počivši patrijarh Irinej, uz svo dužno poštovanje prema njegovim nesumnjivo velikim vrlinama koje su ga i učinile Patrijarhom, izazvao je veliko nezadovoljstvo mnogih od nas crkvenih, a društveno aktivnih i demokratski orijentisanih ljudi, nekim svojim nekritičkim postupcima i odnosom prema političkim vlastima. Posledice te politike svakako i Vi osećate u svom radu.

Sv. Vladika Nikolaj je govorio, u svojim besedama, o ljudima koji čine zlo i ubijaju druge kao o “dušegupcima”, onima koji gube svoju dušu.

SPC je već dugo okružena dušegupcima, a neki delovi jerarhije SPC dušegupce privijaju na svoje grudi i neguju.

U Srbiji se čine nepravde kakvih teško da je bilo ikada u istoriji ove zemlje.

Podvode se deca u prostituciju i o tome izbijaju afere. Razara se porodica katastrofalnim zakonima koje predlažu još katastrofalniji ministri.

Protivnicima režima i siromašnim građanima se sudskim nasiljem otimaju deca.

Ljudi nestaju da bi se konstatovalo da su se sami ubili.

U svemu tome, nema prostora za Vas da ćutite. Znate i sami za debatu koja se vodi o sanktifikaciji Alojzija Stepinca, kome se najviše zamera to što je ćutao u vreme zle vlasti.

Ćutanje pred zlom isto je što i saučesništvo u njemu.

Vi ste došli na tron SPC u jedno teško vreme za svakog moralnog čoveka.

Vaši prvi potezi su dobri i pružaju razloge za optimizam kod nas verujućih ljudi sa demokratskim uverenjima.

Vaša čestitka novoizabranom gradonačelniku Zagreba, vaš stav prilikom izbora Mitropolita Crnogorsko-primorskog i episkopa budimljansko-nikšićkog, zaslužuju pohvalu i u izvesnom smislu su olakšanje.

Moje pitanje Vama je: koliko ćete moći biti čvrsti, kada stvari dođu dotle da se više ne može osmesima, kompromisima i šarmom rešavati nešto što predstavlja “crvene linije” elementarnog ljudskog postojanja ovog naroda.

Šta ćete uraditi, kao Mitropolit beogradsko-karlovački, kada je reč o sudbinama i nepravdama koje trpe ljudi koji su žrtve ovog režima?

Šta ćete uraditi sa roditeljima, prijateljima i detetom Vladimira Cvijana, koji je isplivao iz reke, obučen, u januaru mesecu, a potom sahranjen kao beskućnik, bez prezimena, nakon što je brže-bolje kremiran?

Da li ćete zauzeti neki stav o tome? Da li smatrate da je Vladimir Cvijan išao na kupanje u Dunavu u januaru pa se slučajno udavio, što je, koliko shvatam, slično zvaničnoj verziji njegove smrti? Hoćete li posetiti sina Vladimira Cvijana i njegovu bivšu suprugu?

Hoćete li se odrediti prema postupcima Nataše Krivokapić, više tužiteljke u Beogradu, koja je zaključila da ova smrt u reci “nije sumnjiva” i predmet arhivirala ne obaveštavajući javnost tri godine, sve dok novinari nisu otkrili da Vladimir, čovek, otac, advokat, političar, pripadnik našeg naroda, nije više živ?

Šta ćete reći Nataši Krivokapić? A šta Zagorki Dolovac? Smatrate li da je njihovo postupanje prema Vladimiru Cvijanu, čija duša traži pravdu, i prema tolikim žrtvama ovog režima, njihova privatna stvar, koja se Vas kao Patrijarha i arhijereja ne tiče? Da li mislite da one rade dobro i pravedno? Ako tako mislite, odajte im priznanje. Dajte im neki orden. A ako mislite drugačije, postupite drugačije.

Da li ćete predložiti da se iz crkve izopšte ljudi koji čine nepravdu prema bližnjima, sudije koje zloupotrebljavaju sudijsku funkciju, tužioci, političari, gradonačelnici koji podvode maloletne devojčice, svakojaki ljudi koji narušavaju elementarni osećaj pravde u narodu?

Da li će pod Vama SPC postati ono blago prisustvo, blagi roditelj, u našim životima, koji će nas, kao i svaki roditelj, štititi i čuvati, ili će ostati podeljena između prave crkve, to jest vernog naroda i savesnih, pravednih sveštenika, s jedne, i SNS jerarhije, s druge strane?

Šta je sa priznanjem Kosova? Hoće li onaj ko prihvati nezavisnost Kosova bili odlučen od Crkve? Da li ste zauzeli jasan stav o tome?

Šta ćete uraditi sa Bogoslovskim fakultetom, na kome je izbio niz skandala i koji je trenutno u faktičkom sukobu sa ostatkom Univerziteta u Beogradu zbog očigledne saradnje sa političkim vlastima kroz donošenje novog Zakona o univerzitetu kojim se institucionalizuje blagoslov kao radnopravna kategorija za univerzitetske nastavnike?

Da li Vas brine od čega živi Rodoljub Kubat, otpušteni profesor Bogoslovskog fakulteta i njegova porodica?

Igrali ste vrlo negativnu ulogu kao profesor tog fakulteta prilikom otpuštanja ljudi. Koliko se sećam, i sami ste izabrani za profesora neposredno nakon što ste doktorirali. Ne sećem se da ste ikada bili docent. Oprostite ako grešim, ali Vaše napredovanje je bilo munjevito, kao što su munjevito brzi i automobili koje ste vozili dok ste bili vikarni vladika Episkopa bačkog.

Blagoslov Crkve je velika stvar i za nas verujuće, i za mnoge od onih koji za sebe misle da su neverujući. Sv. Vladika Nikolaj Velimirović je o tome pisao, anegdotalno, navodeći da čak i u koncentracionom logoru Nemci nisu mogli da uverljivo odgovore kako to da ne veruju u Boga i kako je moguće da ne veruju.

Pitanje za Vas je kako ćete koristiti moć davanja i povlačenja blagoslova u javnom životu.

Šta mislite o politici oduzimanja dece protivnicima režima i siromašnim građanima Srbije, koju ova vlast sprovodi?

Mislite li da bar takvi postupci vlasti i njihovih izvršilaca zavređuju povlačenje blagoslova, da ne koristim reč “anatema”?

Vaša svetosti, u ovim vremenima, Vi morate biti aktivni i otvoreni prema teškim društvenim nepravdama, jer se može desiti da srpskog naroda ne bude ako se ovaj zulum nastavi bez Vašeg protivljenja.

Vaša svetosti, jeste li vi za demokratiju? Jeste li za smenu ove vlasti, ili je smatrate demokratskom i dobrom? Vidite li vi tu potrebu da se izjasnite, kad već čestitate izbore političarima u lokalnim samoupravama u hrvatskim gradovima, u čemu Vas demokratska javnost u Srbiji, svakako, podržava?

Praštajte.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *