Breaking News

Kada će se rešiti problem nestale dece i trgovine hraniteljstvima u Srbiji? Šta treba da radi Koordinaciono telo za suzbijanje korupcije Vlade Srbije?

0 0

„Duboka država“ u Srbiji je, kako se čini, duboko upletena u dugogodišnju praksu kriminala u socijalnom sistemu putem koga se trguje decom na različite načine: od trgovine starateljstvima i hraniteljstvima, oduzimanja dece od roditelja pod različitim izgovorima (a o čemu je bilo bezbroj izveštaja poslednjih godina u medijima), pa sve do kontroverzne prakse usvojenja dece od strane stranaca, za koju su ponovo bile nadležne iste osobe iz socijalnog sistema.

Navešću tri primera iz ličnog iskustva koji ilustruju ovaj fenomen koji je poguban za Srbiju.

Pre nekog vremena, moj advokat je podnela vrlo ozbiljnu krivičnu prijavu sa preko 100 stranica dokumenata koji dokazuju zloupotrebe službenog položaja i nesavestan rad u službi nekoliko socijalnih radnika i njihovih rukovodilaca, koje su povezane sa korupcijom u trgovini starateljstvima nad decom, što je predmet brojnih javnih skandala već godinama, širom Srbije. Nakon što je ta krivična prijava, po starom običaju, “odležala” u Višem tužilaštvu u Beogradu oko godinu dana, nadležni zamenik tužioca Ivan Sunarić je istu odbacio, bez ikakvih ozbiljnih provera, samo na osnovu izveštaja koji je tražio od prijavljenih lica, koji su mu napisali da, eto, nisu krivi! Nakon što je moj advokat izjavila prigovor na ovu odluku, Apelaciono tužilaštvo u Beogradu je naložilo Sunariću da izvrši provere i da ne može tek tako da odbacuje krivične prijave, nakon čega je on samo pribavio predmet od socijalnih radnika, koji ima više od 1000 stranica teksta, i, očigledno ga i ne pročitavši, ponovo doneo istu odluku o odbacivanju moje krivične prijave, čak i bez saslušanja prijavljenih, pa i bez saslušanja mene kao podnosioca prijave. Ovog puta Apelaciono tužilaštvo je potvrdilo njegovu odluku, uprkos dokazima o otvorenim falsifikatima mafijaša u socijalnom sistemu, time me lišavajući mogućnosti čak i da sam nastavim krivično gonjenje.

Otprilike u isto vreme, napisao sam tekst o korupciji u socijalnom sistemu, koji sam namerio da pošaljem novini “Danas”. Međutim, pod tim naslovom, tekst nikada nisam poslao, ali je, posle svega nekoliko dana, izašao, u istoj toj novini “Danas”, odgovor neke opskurne “asocijacije” socijalnih radnika na moj nikada poslati tekst, pod tim naslovom pod kojim on nikada nije napustio moj računar! Nakon što sam se obratio uredniku, on mi je objasnio da je “bio na odmoru, pa je bio haos” i tražio mi da pošaljem odgovor na taj “odgovor”. Ja sam traženo poslao, ali on taj odgovor nikada nije objavio. Jasno je, dakle, sa kim sarađuje socijalna mafija, jer je jasno ko može da upadne u moj računar i ukrade mi tekst koji nikada nije objavljen, a samo bezobalna nekompetentnost i frapantna glupost koje karakterišu ogroman broj pripadnika socijalne mafije omogućili su da neko objavi odgovor na nikada objavljen tekst, time otvoreno eksponirajući svoje saradnike iz duboke države, i pokazujući za  koga u stvari radi socijalni sistem.

Pre kratkog vremena, objavio sam tekst o finansijskom kriminalu u socijalnom sistemu, na portalu “Nova S”. Nakon nekoliko dana, i nakon instutucionalnih intervencija, taj tekst je jednostavno obrisan sa tog portala, prosto je nestao!

Šta nam svi ovi primeri govore? Pa samo jedno: u socijalnom sistemu je jedno od čvorišta duboke države, i to je sistem koji je duboko urastao u kriminal, te je srastao sa sistemima koji bi trebalo da čuvaju bezbednost svih nas i naše dece, a umesto toga oni trguju našom decom i našim najvitalnijim životnim pravima.

Onog momenta kada tužioci koji nesavesno, namerno ili po nečijim nalozima, a bez sačinjavanja odgovarajućih službenih beležaka, nezakonito odbacuju krivične prijave, kada socijalni radnici koji odlučuju o materiji o kojoj ne samo da ne znaju praktično ništa, nego nemaju ni elementarno prihvatljivo obrazovanje koje bi ih osposobilo da kvalitetno interpretiraju i razumevaju porodičnu problematiku, budu ponapšeni i procesuirani u kontekstu tranzicione pravde, i kada svi oni za koje postoji iole razumna sumnja da su imali ikakvog posla sa trgovinom starateljstvima budu automatski pritvarani dok traju istrage, počeće naše raščišćavanje sa dubokom državom.

Zamenici tužilaca koji donose nemoralne i nezakonite odluke često se pravdaju time da im je tako naložio nadređeni tužilac i da oni nemaju autonomiju da postupe drugačije. To je, strogo govoreći, istina, ali je isto tako istina da je svaki zamenik tužioca vlasnik svojih odluka i svojih predmeta, i da je dužan, onda kada dobije uputstvo od nadređenog da postupi na način za koji smatra da je nezakonit, nemoralan ili iz bilo kog drugog razloga neprimeren i neopravdan, da sačini o tome službenu belešku. Videćemo, kada dođe do promene vlasti i preispitivanja svih odluka tužilaštva o odbačajima krivičnih prijava u vezi sa trgovinom decom i starateljstvima, da li takve službene beleške postoje. Svi moraju snositi svoju zakonsku i društvenu odgovornost za odluke koje su doneli mimo elementarnog društvenog morala i mimo zakona.

U suprotnom, izbori koji slede neće značiti ništa. Takozvane „nezavisne“ i „opozicione“ novine su se faktički samoubile, jer su u privatnom vlasništvu političara koji kalkulišu sa režimom i sa izborima, a ni ti političari, kako se čini, nisu zainteresovani za teške zločine koje socijalni sistem čini u trgovini najranjivijima. Ako neko briše tekstove nakon što mu se pripreti iz režimske vlasti, kakva je to onda opoziciona novina i nezavisni medij? I to tekstove o najtežim zloupotrebama protiv najranjivih?

Na društvenim mrežama godinama postoji nekoliko grupa „Ukradene bebe“, od kojih je jedna prerasla i u politički pokret. Postoje krivične prijave u tužilaštvima koje se rutinski odbacuju bez pritvora za prijavljene koji su očigledno u mogućnosti da prikrivaju dokaze, jer raspolažu predmetima u centrima za socijalni rad, i koji mogu očigledno da utiču na svedoke, jer daju mišljenja pred sudovima za ljude koji su njihove stranke, i istovremeno svedoci u postupcima.

Nadležno za rešavanje ovih pitanja je Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje vodi tužilac Mladen Nenadić. Potrebno je da to tužilaštvo počne da preispituje odbačaje krivičnih prijava od strane viših tužilaštava u pogledu zloupotreba u socijalnom sistemu, kao i da pokrene opsežnu istragu navoda o sistemskoj trgovini hraniteljstvima i starateljstvima, pre svega formiranjem posebne tužilačko-policijske radne grupe iz redova policijskih službenika specijalizovanih za trgovinu ljudima i za korupciju, koja će se baviti samo socijalnim sistemom i pravosuđem, uz opsežnu primenu specijalnih istražnih metoda i svih klasičnih metoda policijskog rada na otkrivanju krivičnih dela.

Ta grupa bi morala da ima podršku novoformiranog Koordinacionog tela za suzbijanje korupcije Vlade Srbije, i morala bi, ako to već mora da im se nacrta, da uradi sledeće:

  1. Da odmah sistemski infiltrira policijske službenike koji će se baviti simulovanim transakcijama u predmete centara za socijalni rad,
  2. Da bez odlaganja preuzme sve predmete viših tužilaštava u kojima su donete odluke o odbačaju krivičnih prijava za dela korupcije pripadnika socijalnog sistema, porodičnih sudija i tužilaca koji su postupali u povezanim predmetima,
  3. Da u svim tim slučajevima u kojima oceni da postoji i minimalna sumnja na zloupotrebu službenog položaja ili nesavesan rad u službi odmah oduzme sve predmete centara za socijalni rad, da sasluša postupajuće socijalne radnike i njihove rukovodioce, kao i članove i rukovodioca nadležne inspekcije, tada Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a sada Ministarstva za brigu o porodici,
  4. Da u svim slučajevima u kojima postoji razumna sumnja da su izvršena krivična dela, zbog same prirode položaja prijavljenih lica, to jest socijalnih radnika, sudija, tužilaca i pripadnika inspekcije ministarstva, neizostavno predloži određivanje pritvora nadležnim sudovima, i da predmete rešava po hitnom postupku kao pritvorske.

Tolerisanje mafijaške hobotnice u socijalnom sistemu koja se razrasla među visokim političkim službenicima dovelo je do stanja u kome je pravda u Srbiji potpuno zamrla. Umesto saslušavanja roditelja dece koja su oduzeta ili koji su oštećeni na sudovima tako što su im oduzimana starateljstva nad njihovom decom zato što su protivnici režima ili što su siromašni, potrebno je da se tiho, ali odlučno, sprovedu jasne i odlučne istražne radnje prema kriminalcima u socijalnom sistemu za koje se može pretpostaviti da ih je na hiljade, i da rezultati budu brzi, dramatični, i obeshrabrujući za druge potencijalne socijalne mafijaše.

 

Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

Leave a Reply

Your email address will not be published.