Breaking News

Beščašće u sudstvu je najgore beščašće

Jedan od najartikulisanijih naših političara iz vremena Drugog svetskog rata, patriota i verujući čovek, hrabar i rodoljubiv pravnik, advokat, koji je i kao ministar dolazio da svešteniku dodaje kadionicu i da pomaže u crkvi kao čtec, napisao je sledeće redove:

“Niko neka ne misli da ovakvi režimi, autoritativni, “jake ruke”, neodgovorni i nekontrolisani, nisu vezani nekakvim zakonima, jer svaki zakon mogu po svojoj volji da izmene.

Priroda stvari – taj najmoćniji zakonodavac- ovakvim režimima postavlja izvanredno teške zakone (…).

U parlamentarnom poretku težnja režima bila je upravljena na dobijanje takozvanog poverenja. Ovde je potrebno više od poverenja. Ovakvi režimi ne uspevaju bez oduševljenja”.

Neka mi čitalac oprosti na obuhvatnim citatima, ali u drugom svom tekstu, pod naslovom “Pravda je osnov države”, isti autor piše:

“A pre neki dan sretoh seljaka prijatelja. Razvukle mu se usne na širok blažen osmejak. Zapitah ga, reda radi, kako je. A on odgovori: ‘Nije dobro, ali biće bolje’. Povede me do velikih stepenica što vode u sud i pokaza mi na prostrani zid kome stepenice do prve okuke vode. I dok moje oči jedva, kao zvezde kroz oblake, uspeše da ispod istančalih slojeva ipak pročitaju reči: ‘Pravda je osnov države’, on nastavi: ‘Velim ti ja, biće bolje! Kad sa ovih reči skinu dvostruku koru što ih pokriva, a vidi se da nećemo dugo čekati na to, tada će biti bolje’. Zatim se rastadosmo.

Za nije taj Narod stvorio najlepšu pesmu o nepobedivosti Pravde?

Zar i svoju himnu ne počinje odanim rečima: “Bože pravde…”?

I danas je tako. Mi danas imamo vlast koja ljude ubija i uništava, koja je podjarmila univerzitet, korumpirala veliki deo stanovništva, uništila sudove i pretvorila ih u legla svakojakog kriminala i partijske trgovine. Imamo vlast koja je prodala Kosovo i još namerava da ga prodaje, koja je uzela milijarde kredita da podmićuje građane da glasaju za nju, i koja je jedan deo naroda, kao Turci janjičare, pretvorila u svoje “botove”.

U javnosti se sve više pominju imena tih botova, iz raznih institucija, koji su uspeli da naruše svoj ugled i postanu sramota za narod, za zemlju, za Pravdu, za svoje porodice, za svoju decu, za sve nas.

Stara crnogorska poslovica glasi: “Kada izgubiš obraz, sve drugo ti je džabe”. A u savremenom rečniku “obraz” je isto što i ugled.

Pravda o kojoj piše političar o kome je reč je pitanje časti, pitanje elementarnog morala koje pojedinci u institucijama moraju imati. Upravo zato je potrebna lustracija, da se ljudi koji su kršili elementarnu čast jednog naroda kao takvi označe i eliminišu iz javnog života i sa javnih funkcija.

Posebni problemi odnose se na instituciju sudstva. U Etičkom kodeksu Visokog saveta sudstva stoji odredba koja predviđa da sudija ne sme svojim postupcima, u sudu i van suda, narušavati ugled sudstva i poverenje javnosti u sud.

Šta reći za sudije koje se povlače po medijima, koje prave incidente po sudu. Na portalu “Između jave i sna” nedavno je pisano o tek izabranoj sudiji Ivani Dimovski, iz Prvog osnovnog suda u Beogradu, čije se procesuiranje traži od strane opozicije, posebno od pokreta Novi 6. oktobar. Po izveštajima ovog portala, Ivana Dimovski pravi skandale po sudu, i to i van sudnice, javno. To, međutim, nije sve, nego i pravni eksperti, na portalu “Direktno”, pišu otvorena pisma ministarki pravde povodom vapijućeg ponašanja ove sudije. Štaviše, ona na svojim društvenim mrežama ostavlja preporuke vlasnika privatnih firmi tražeći “angažman” i reklamira advokatske kancelarije, sve predstavljajući se kao sudija.

Uz takvo narušavanje ugleda sudstva, koje je mnogo gore za sudstvo od onoga što je radila sudija Marija Janićijević iz Vranja, koja je zbog nedoličnog ponašanja nedavno razrešena funkcije, sudstvo ne može izbeći posledice njihovog ponašanja za svoj ugled.

Hobotnica nemorala i beščašća protegla se i na univerzitet, koji je upravo doživeo da grupa članova Saveta Univerziteta u Beogradu, protivno stavu Senata, glasa onako kako im je vladajuća stranka rekla.

Razlika između svih drugih institucija i sudstva leži u činjenici da je sudstvo namenjeno da ispravlja nepravde i beščašće u drugim delovima društva.

A ono je najgore i najnečasnije, na osnovu svih primera koje vidimo.

Ostaje da se vidi da li se u sudstvu može još uvek naći ono što isti autor koga sam već citirao naziva “onim kristalima života” koji opstaju u vonju truleži, i koji će sudstvo pretvoriti u ogledalo časti, umesto sadašnjeg stanja, u kome je ono izvor svakakve nečistoće i nemorala.

Ostaje da se vidi da li će oni koji su nadležni da sudstvo spasavaju od mraka, obasjati sudove svetlošću, i tom svetlošću sažeći korumpirane i mračne aktere zloupotreba i narušavanja ugleda države.

Ostaje da se vidi da li će se oni koji su nadležni za moral u sudstvu setiti Hristovih reči: “Sve što je skriveno objaviće se sa krovova”.

To je smisao lustracije, a njen obuhvat zavisi od toga ko od onih koji treba da brane integritet sudstva radi svoj posao, a ko ne radi. Jer bešćašće u sudstvu je najgore beščašće.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *