Breaking News

Apel sudijama i tužiocima

Postoji jedan veliki deficit u obrazovanju naših nosilaca pravosudnih funkcija. Taj deficit je nedostatak odgovarajućeg razumevanja praktičnog značaja teorije. Naime, teorija nije samo apstrakcija iskustva: ona je sažeto praktično iskustvo. Stoga je, kako kažu neki savremeni psihoterapeuti, teorija “najpraktičnija stvar na svetu”.

Teorija autoritarnih režima, dakle režima sa jednopartijskim parlamentom, sa masovnom eksploatacijom ljudi od strane prljavih industrija i stranih firmi koje plaćaju domaće političare, sa višedecenijskom trgovinom decom od strane kriminalaca u centrima za socijalni rad i kriminalnih sudija koji sa njima sarađuju, zanemarivanjem ranjivih i njihovim zlostavljanjem, govori uvek jedno. Ti režimi padaju. Pošto ne mogu da padnu legitimno, na izborima, oni padaju kroz političke revolucije.

Naše sudije, koje su se, u velikoj meri, nažalost stavile potpuno u službu vladajućeg autoritarnog režima i nimalo se ne stide nekompetentnih i nemoralnih odluka koje donose pod uticajem tog režima, treba da se podsete teorije i da razmisle o tome da oni koji umesto pravde dele nepravdu, po teoriji revolucije, uvek među prvima odgovaraju za zloupotrebe svoje funkcije koja je sveta u svakom društvu.

Pogledajte šta je bilo u Rumuniji u vreme Laure Koveši, koja je sada tužiteljka EU za korupciju.

Pogledajte kako se stvari menjaju u Hrvatskoj, i koliko sudija je trenutno u pritvoru.

Pogledajte najave osnivanja međunarodnog tribunala za korupciju u Srbiji, koji će se pre svega baviti onima koji “nisu reagovali na korupciju”.

Šta mislite ko su ti?

Ovo je apel časnim sudijama i tužiocima da počnu da se distanciraju od vlasti koja propada i koja će, ako ne sprovede normalne izbore, morati da bude smenjena masovnom građanskom neposlušnošću.

Svi znamo kako se završila partizanska revolucija u bivšoj Jugoslaviji. Znamo kako su izgledala revolucionarna suđenja, i šta je bilo sa kolaboracionistima nemačkog režima u gradovima.

Znamo šta je Marks pisao o “diktaturi proletarijata” kao nužnoj fazi posle revolucije.

U ovoj zemlji smo imali Slobodana Miloševića, koji je izazivao ratove i masovnu smrt nedužnih ljudi, i koji je završio onako kako je završio, u Haškom tribunalu.

Imali smo Mirjanu Marković, koja je neurotično odlučivala o životu i smrti ljudi, a koja sada živi u egzilu pod zaštitom ruske države, i ne sme da se vrati u Srbiju.

Danas imamo podmladak istog tog režima koji vlada Srbijom, i koji očigledno misli da će uništavanjem novina, zloupotrebom policije i bezbednosnih službi za zastrašivanje građana, uz poslušno tužilaštvo i još poslušnije sudove, beskrajno opstati na vlasti.

Imamo političke kukavice koje nisu služile vojsku a koje se slikaju u uniformama koje neovlašćeno nose, plagijatore i lopove koji kontrolišu poligraf i finansije, propalice koje upravljaju nekim sudovima i tužilaštvima.

Imamo sudove u kojima sede SNS klinci i klinceze koji se bave nedoličnim privatnim poslovima kojih se svaka pristojna osoba stidi, korupcijom, reklamiranjem advokata, prodajom presuda, i predsednike sudova koji misle da će, zabijanjem glave u pesak i neurotičnim izjavama kako za sve to “nisu nadležni”, preveslati turbulentne vode u kojima se od njih traži da pokažu čast i integritet.

Sudstvo i tužilaštvo su dva kamena temeljca pravde u svakom društvu. Kada ta dva kamena temeljca nestanu, i umesto njih ostale blato i mulj, što je blizu sadašnje situacije u Srbiji, onda građani uzimaju pravdu u svoje ruke. To je zakonitost revolucije o kojoj je pisao Marks, ali ne samo on. To ste učili na fakultetu.

Jedna od predstavnica Društva sudija nedavno je izjavila da je stanje u pravosuđu takvo da “se nada da građani neće uzeti pravdu u svoje ruke”.

Sudija mora biti pristojan čovek i pristojna žena. Oni moraju biti ljudi sposobni da se odupru opštoj kriminalizaciji društva, jer u suprotnom im nije mesto na funkcijama na kojima se nalaze.

Kao što se u Srbiji na pravnim i drugim fakultetima nađe po neki pristojan čovek koji govori u javnosti jasno, otvoreno i hrabro protiv kriminalnog establišmenta, tako i u sudovima i u tužilaštvima postoje ljudi, doduše vrlo tihi ljudi za sada, koji sigurno razumeju da je ovakav način postupanja sramota za sudijsku i tužilačku profesiju.

Sudije i tužioci, pokažite svoju čast i počnite da se distancirate od izdajničkog i kriminalnog režima i da pokazujete istinsku nezavisnost, za koju se u statusnom smislu borite, a koju u praksi niste u stanju lično da nosite i pokažete.

Razmislite o tome da ste vidljivi, da se vaši potpisi nalaze na aktima koje donosite, i da isti onaj narod koji vidi Ling Long, koji vidi Rio Tinto, koji vidi Vulina, Stefanovića, Đorđevića i ostale Darije, vidi i vas. Precizno i jasno, jer obavljate javne funkcije.

Vi treba da budete nosioci novog integriteta novog društva koje će se praviti na političkom zgarištu diktature, a ne okrivljeni pred sudovima za politički kriminal koji će morati da budu alterantiva sadašnjem sudstvu i tužilaštvu ako se vi ne probudite.

Počinite da čitate teoriju o tranzicionoj pravdi, jer to je rastuća oblast iz koje se mnogo toga može naučiti šta se dešava sa društvima u kojima se sudovi i tužilaštva stave na stranu kriminalizovane izvršne vlasti, a advokati većinski pređu na stranu naroda.

Pogledajte šta je bilo u Češkoj posle sloma autokratije i kako je sprovedena lustracija.

Pogledajte šta je bilo u Poljskoj.

A u Južnoj Africi?

Razmislite malo o tome gde živimo i koliko se ta literatura o tranzicionoj pravdi odnosi na nas.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *